Tramp već uspeo da se zavadi sa celim svetom

„Izabran sam da predstavljam građane Pitsburga, a ne Pariza.”

I dok su u Americi analitičari već primetili kako pomenuti Pitsburg više nije grad koji se muči sa deindustrijalizacijom te da je zapravo 80 odsto ovog grada glasalo za Hilari Klinton, Tramp je u telefonskom razgovoru sa Merkelovom, Makronom, kanadskim premijerom Džastinom Trudoom i britanskom premijerkom Terezom Mej nastojao da ih uveri „da Amerika ostaje posvećena transatlantskoj alijansi i da će pojačati napore u zaštiti životne sredine”. Štaviše, on je pokušao i da ih ubedi da započnu nove pregovore. Ali, uzalud.

Usledilo je zajedničko saopštenje lidera Italije, Francuske i Nemačke u kojem oni žale zbog Trampove odluke i odbacuju njegov predlog da ovaj međunarodni sporazum bude izmenjen.

„Smatramo da je zamah koji je stvoren u Parizu u decembru 2015. nepovratan i čvrsto verujemo da se o Pariskom sporazumu ne može ponovo pregovarati, pošto je to vitalno sredstvo za našu planetu, društva i privrede”, istakli su oni u zajedničkom saopštenju.

Međutim, nezadovoljstvo Trampovim potezom lideri EU nisu izneli samo saopštenjima već i javnim porukama. Odbacivši za trenutak nepisani tabu za francuske vođe, Makron se javnosti obratio na engleskom jeziku, ocenivši da je Trampova odluka „greška i za SAD i za našu planetu”.

„Ako ništa ne uradimo, naša deca će živeti u svetu migracija, ratova i nestašica, u opasnom svetu. To nije budućnost koju želimo za nas. To nije budućnost koju želimo za našu decu. To nije budućnost koju želimo za naš svet”, rekao je Makron, poručivši SAD da Francuska i svet veruju u njih i pozvavši sve američke naučnike, inženjere, preduzetnike i odgovorne građana koji su razočarani odlukom predsednika SAD da mogu u Francuskoj da nađu svoju drugu domovinu. „Gde god da živimo, ko god da smo, delimo istu odgovornost. Učinimo našu planetu velikom opet.”

I dok je Makron govorom na engleskom i parafrazom Trampovog slogana „Učinimo Ameriku velikom opet” želeo da javno pošalje poruku direktno stanaru Bele kuće, nemačka kancelarka nije se obraćala Trampu, rekavši da „sada, nakon noćašnjeg saopštenja SAD, potrebno je da gledamo napred”.

„Mi ćemo usmeriti naše energije u Nemačkoj, Evropskoj uniji i širom sveta odlučnije nego ikad pre na prevazilaženje izazova klimatskih promena”, rekla je ona, dodajući da je Pariski sporazum neophodan. „Ono što smo započeli pre više od 20 godina napravilo je kvantni skok u Parizu i biće to uspešno (realizovano). Put je trnovit, ali nema povratka. Svima kojima je duboko stalo do budućnosti naše planete poručujem: Hajde da zajedno nastavimo ovim putem, tako da budemo uspešni zarad majke Zemlje.”

Ona je istakla da je nekoliko vodećih američkih kompanija izrazilo nezadovoljstvo Trampovom odlukom, dodajući da „američka odluka ne može i neće zaustaviti sve one koji osećaju obavezu da zaštite planetu”.

I dok oštre kritike na račun Trampove odluke stižu od njegovog prethodnika Baraka Obame ali i suparnice Hilari Klinton, Kina koja je nekad kao i SAD bila „loš momak”, koji izbegava da pređe na čistije tehnologije strahujući od finansijskih gubitaka, u Briselu je predstavljena kao saveznik EU u borbi protiv klimatskih promena. Štaviše, podrška Pariskom sporazumu stigla je i iz Rusije, tako da će se SAD naći sa Sirijom i Nigerijom u malobrojnoj grupi zemalja van ovog klimatskog sporazuma.

Ipak, analitičari strahuju da bi američko povlačenje moglo negativno da utiče na zemlje koje su nevoljno prihvatile ovaj sporazum te da one u praksi minimalno ispunjavaju svoja obećanja, budući da se ceo sporazum zasniva na dobrovoljnom ispunjavanju planova za suzbijanje klimatskih promena.

Šta je Pariski sporazum

Frankfurt – Pariski sporazum je postignut 12. decembra 2015, a stupio je na snagu 4. oktobra 2016, pri čemu ga je potpisalo 195 zemalja i međunarodnih organizacija. Cilj ovog međunarodnog ugovora je da se rast prosečne svetske temperature do koje dolazi zbog oslobađanja ugljen-dioksida i drugih gasova procesom sagorevanja fosilnih goriva ograniči na manje od dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period. SAD su dugo izbegavale ovakvu vrstu međunarodne obaveze pa je tako pristajanje administracije Baraka Obame na ovaj sporazum sagledavano kao istorijsko.

U toku 20. veka prosečna temperatura Zemljine površine povećala se za oko 0,8 stepeni Celzijusa, pri čemu je do oko dve trećine povećanja došlo posle 1980, kada se drastično povećalo i zagađenje u Kini i SAD, koji su najveći emiteri štetnih gasova. Pariskim sporazumom su se SAD obavezale na smanjenje emisije ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova sa 28 odsto iz 2005. na 26 odsto 2025. godine.

Specifičnost ovog sporazuma jeste to što on, prema međunarodnom pravu, obavezuje zemlje da dostave nacionalni plan za klimu, ali da on sam po sebi ne predstavlja nacionalni plan već predviđa da države dobrovoljnim planovima i aktivnostima pomognu da se zagrevanje zemlje ograniči. Zbog toga je bilo moguće da administracija Baraka Obame prihvati taj sporazum, a da ne traži dozvolu izuzetno Kongresa SAD u kojem su republikanci imali većinu.

Pravila predviđaju da povlačenje iz ovog sporazuma traje najmanje tri godine, koliko je neophodno za sva formalna objašnjenja izlaska, a proces u toku kojih zemlja koja istupa mora da odgovori i na brojna pitanja može da potraje još godinu dana, tako bi Tramp mogao da slavi izlazak SAD iz Pariskog sporazum tek ako na izborima 2020. osvoji drugi predsednički mandat.

Putin izbegao da osudi predsednika SAD

Ruski predsednik Vladimir Putin pokušao je da ublaži zabrinutost koju je izazvala odluka njegovog američkog kolege Donalda Trampa o povlačenju iz sporazuma o klimatskim promenama, pozivajući na konstruktivan dijalog o borbi protiv globalnog zagrevanja, prenosi Beta.

Putin je na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu izbegao da kritikuje Trampa, čija je odluka izazvala burnu reakciju međunarodne zajednice.

„Neću da donosim sud o Trampu za odluku koja je doneta”, rekao je Putin.

On je dodao da je bolje ponovno pregovarati nego se povući iz nekog sporazuma, javila je agencija Frans pres.