EU i Turska obnavljaju dijalog

Na ustupke su, kako se najavljuje, spremne obe strane i one će u pripremama za otvaranje dijaloga uraditi „svoje domaće zadatke”.

„Susret Erdogana i funkcionera EU bio je konstruktivan. Mi želimo da Evropska unija prema nama više nema politički pristup sa predrasudama. Kada ona to uradi, onda će Brisel videti drukčiji pristup i Ankare”, izjavio je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu.

Predstavnici turske vlade često optužuju Brisel da u hodu menja preduslove za ulazak Turske u EU, što nije činio kada su u članstvo primane druge zemlje. Posle nedavnog pokušaja vojnog udara u Ankari odnosi Turske i EU su zapali u najtežu krizu otkako su 2005. godine počeli pristupni pregovori. U Briselu oštro kritikuju vladu zbog masovnih progona pristalica imama Fetulaha Gulena, koji je osumnjičen da stoji iza puča.

„Turska se udaljava od EU jer ne poštuje evropske demokratske standarde, pre svega vladavinu prava”, upozorili su u Evropskoj komisiji.

Predsednik Erdogan je optužio zapadnu Evropu da je dvolična: da je na rečima za borbu protiv terorizma a da u isto vreme podržava kurdske separatiste i pruža utočište sledbenicima klerika Gulena. U Ankari tvrde da se Brisel ne pridržava ni dogovora o rešavanju migrantske krize. Nekoliko puta je Turska zapretila da će, ako se to nastavi, jednostrano podići rampe na svojim zapadnim granicama.

„Vi koristite fašističke metode”, optužio je Erdogan Nemačku i Holandiju kada u aprilu nisu dozvolile turskim političarima da održe mitinge sa radnicima koji žive u tim zemljama uoči referenduma na kojem se izjašnjavalo o ustavnim promenama.

Evropski parlament je u novembru usvojio rezoluciju u kojoj se prvi put predlaže da se sa Turskom „zamrznu” pristupni pregovori. Tu inicijativu, koja nije obavezujuća za zemlje članice, dosad je javno podržala samo Austrija. U Briselu su, kao i u Ankari, očevidno svesni toga da su dve strane, bez obzira na duboke razlike, upućene jedna na drugu i da dijalog treba nastaviti. U Ankari se naglašava da je ulazak u EU i dalje njen strateški cilj, ali da se istovremeno zalaže za uspostavljanje fer odnosa dve strane.

Najnoviji razvoj otvara prostor za „oprezni optimizam”. Pošto se radi o rešavanju teških nesporazuma koji su se taložili godinama, to sigurno neće ići ni brzo niti lako, upozorava Boro Bajraktar, stručnjak za međunarodne odnose na univerzitetu „Kultur” u Istanbulu, i naglašava da je najvažnije da je „napravljen predah” i da je zasad zaustavljeno dalje udaljavanje dve strane.

Tokom nedavnog susreta u Briselu dogovoreno je da se obnovi dijalog i već se najavljuje da se priprema sastanak na ministarskom nivou. To sigurno neće ići glatko. Turska optužuje Brisel da nije ispunio obećanja da će ukinuti vize za turske državljane. U EU kažu da će to učiniti, ali tek kada Ankara uskladi svoje propise sa onima koji važe u šengenskoj zoni. Reč je, pre svega, o turskom zakonu o borbi protiv terorizma u kojem se praktično stavlja znak jednakosti između ekstremista koji podmeću bombe sa onima koji se zalažu za političko rešenje kurdskog problema. Očekuje se i unapređenje saradnje Turske sa Evropolom, kao i izmena propisa kako bi se obezbedila bolja zaštita ličnih podataka građana.

Na stolu će se sigurno naći i sprovođenje dogovora o rešavanju migrantske krize. Ankara je na svojoj teritoriji zasad zaustavila tri miliona beskućnika koji stižu sa Bliskog istoka, ali optužuje EU da je dosad uplatila samo 700 miliona od ukupno obećanih šest milijardi evra pomoći.