Dačić: Ne odlučuju popovi već Vučić

Vršilac dužnosti premijera i šef SPS Ivica Dačić poručio je danas se adresa Aleksandra Vučića promenila, ali ne i njihova saradnja, kao i da, što se njegove adrese tiče, nema potrebe da se menja.

On je, u izjavi novinarima, zamolio da se njegovo ime ne zloupotrebljava u raznim kombinacijama, kada je reč o novom premijeru.

„Ja sam podržao Vučića, SPS i JS ne zbog premijerskog mesta, niti bilo kakvog dogovora, već zajedničkih ciljeva i daljih političkih planova”, naglasio je Dačić.

Kazao je da je veoma bitno da njegov odnos sa Vučićem bude odnos poverenja, i da veruje da će predsednik predložiti najbolje moguće rešenje za premijera.

„Kako odluči tako će i biti”, podvukao je Dačić.

Istakao je da postoje spekulacije da on vrši pritisak na Vučića preko crkve, i napomenuo da „ne odlučuju popovi, već Vučić”.

„Kada sam rekao da je moj cilj da budem premijer? Premijer je pominjao tri opcije. Šta ako ne budem. Nisam nikad postavljao to pitanje”, ukazao je on.

Dačić je podvukao da što pre treba da se izabrene nova vlada, a da će SPS i JS sarađivati i da ih ne interesuju nikakve kombinacije.

Kazao je da ne želi da neke kalkukacije naruše stabilnost vlade i da je strateški cilj da Srbija napreduje brzim tempom i velikim koracima.   

Srbija očekuje da je EU adekvatno vrednuje 

Vršilac dužnosti premijera i ministar spoljih poslova Srbije Ivica Dačić istakao je danas da Srbija od Evropske unije očekuje da se njene aktivnosti u evropskom procesu vrednuju na adekvatan način i da prilikom razmatranja napretka zaključci izvedu na racionalnoj osnovi, a ne emocijalnoj i zasnovanoj na predrasudama.

On je, na konferenciji Centra za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC fond u Beogradu na temu „Evropa u više brzina: produbljivanje bezbednosne i odbrambene politike”, istakao da Srbija očekuje da će EU do kraja godine, kada bude završila strateško postavljanje ozbiljnu pažnju posvetiti našem regionu, i pružiti podršku Srbiji u njenim namerama da se znatno ubrza reformski proces i pristupanje Evropskoj uniji.

Dačić je kazao da, kada pogledamo tri godine unazad, u proceduralnom smislu po pitanju zajedničke bezbednosne politike, nismo daleko odmakli, čekamo da dobijem izveštaj od skrininga za poglavlje 31, iako je bilateralni skrinig 2014. ocenjen kao veoma uspešan.

„Iako nemamo izveštaj kao jasan okvir kojim bi se rukovodili nastavili smo intenzivno da radimo. Sastanci se redovno održavaju, dijalog sa civilnim sektorom je otvoren i kontinuiran”, rekao je on.

Dačić je rekao da smatra da bi bilo korisno ako bi EU uključila i zemlje koje su počele pregovore o članstvo u proces donošenja odluka i strateških dokumenata u EU.

„Na našu veliku žalost, pitanje saradnje Srbije sa EU u ovoj oblasti se pre svega sagledava, a izgleda i ocenjuje, kroz samo jedan segment – a to je pridruživanje odlukama i deklaracijama EU. Posebno onim koje se ticu Rusije. To je, gotovo izvesno, i glavni razlog što države-clanice EU nisu mogle da postignu saglasnost oko sadržine izveštaja, koji je u proceduri usvajanja vec godinu i po dana”, naglasio je on.

Srbija, prema njegovim rečima, još nije clanica EU i pošto ne ucestvuje u procesu donošenja odluka, nema mogucnosti za zaštiti svoje interese na nacin kako ce to moci kada postane deo EU. Suocavamo sa vec definisanim odlukama koje samo možemo da prihvatimo ili da odbijemo, što povremeno cinimo, tako da se naš procenat pridruživanja poslednjih godina krece oko 64 odsto na godišnjem nivou.

„Ja verovatno jesam subjektivan i to ne sporim, ali smatram da je, u ovoj fazi naše evropske integracije i uvažavajuci sve izazove sa kojima se suocavamo, to realno. Sve odluke o pridruživanju se pažljivo i balansirano vagaju, uz uzimanje u obzir naših nacionalnih interesa”, rekao je Dačić.

On je istakao da se od Srbije se ocekuje da se postepeno usaglašava sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom kako bi uoci pristupanja EU bila u potpunosti usaglašena – što uopšte nije sporno, cesto se to obrazlaže potrebom da se poštuju vrednosti EU.

„Želim da podvučem da u vrednosnom, geografskom, političkom, bezbednosnom smislu Srbija pripada Evropi, što smo u nebrojenom broju slučajeva pokazali i dokazali. Uostalom, mi još od 2003. sprovodimo proces evropske integracije, kako bismo jednog dana postali država članica EU”, istakao je Dačić podsećajući da je pozicija Srbije od samog pocetka pridruživanja odlukama EU – od kako smo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju davne 2008. godine – bila jasna i nedvosmisleno predočena EU.

Srbija, kako je podsetio, nije u mogućnosti da se pridružuje odlukama i restriktivnim merama koje se odnose na Rusiju i Kinu, kao stalne članice Saveta bezbednosti UN-a, jer je naš teritorijalni integritet ugrožen pokušajem secesije dela naše teritorije, a te države istrajavaju u poštovanju međunarodnog prava.

„Na isti način odnosimo se i prema svim drugim državama koje nam pružaju podršku kada je reč o pitanjima koja se tiču KiM. U tom smislu, naša pozicija je konzistentna, nikada se nije menjala, ali se u međuvremenu promenio stav EU i dela medunarodne zajednice prema Ruskoj Federaciji. Zbog čega? Kako kažu, zbog poštovanja međunarodnog prava, koje mora da se poštuje kada je reč o Ukrajini, ali valjda ne mora da se poštuje kada je reč o Srbiji”, rekao je on.

Srbija je, prema njemu, bila i veoma kooperativna i opredeljena da sva otvorena pitanja rešava dijalogom, a ne pretnjom i potencijalnim sukobom, što je model ponašanja Prištine. Srbija nije insistirala na kopanju po prošlosti i nerazumnim zahtevima, već na tome da treba da gledamo u budućnost i da sarađujemo na bazi zajedničkih interesa, ali uz obostrano uvažavanje.

„Beograd je pristao na dijalog sa Prištinom, koji se sprovodi uz posredovanje visoke predstavnice EU, i nikad ga nije uslovljavao. Medutim, uprkos svim naporima koji su uloženi, pri cemu je naš ulog bio veoma veliki – jer je rec o izuzetno osetljivom politickom procesu – veoma često smo bili svedoci da se dogovori ne poštuju i da se odbija mogućnost razgovora, a kamoli dogovora o pitanjima koja imaju suštinski značaj za Srbiju”, naglasio je Dačić.

On je naveo kao primer neispunjenih obaveza od strane Pristsine pitanje imovine ili zaštitu crkvene i kulturne baštine, o čemu Priština neće da razgovara, ali hoće u Unesko.

„Šta je sa Zajednicom srpskih opština, čije je formiranje dogovoreno još prvim Briselskim sporazumom 2013, koji sam ja potpisao? Mislite li da bih ja to učinio da se prvih šest tačaka Sporazuma nije ticalo upravo ZSO? Za nas je to bio garant da će tih stotinak hiljada Srba koji su ostali da žive na KiM imati mogućnost za bezbedan i održiv život. Možda bi ovde trebalo da spomenem da je od preko 250.000 interno raseljenih lica sa KiM, prema podacima UNHCR-a, registrovan održiv povratak tek njih oko 4.500. Nisam primetio neku posebnu zabrinutost zbog ovog poražavajućeg podatka ili zbog neispunjavanja obaveza, kao što je formiranje ZSO”, upitao je on dodajući da se svega dva odsto raseljenih vratilo.

Dačić je izrazio uverenje da principi i pravila treba za sve da važe pođednako i da EU na isti način treba da reaguje kada se ona krše, činila to Srbija ili neko drugi.

„To je ono što će uticati na jačanje kredibiliteta i poverenja u EU u mojoj zemlji. Više razumevanja za pitanja koja su za nas suštinska, a to je pre svega ocuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta. To je ono što nedostaje Srbima da Evropsku uniju prepoznaju ne samo kao najveceg spoljno-trgovinskog partnera, najveceg donatora ili investitora, vec kao politicku zajednicu, koja poštuje i uvažava partnera kakav je Srbija. Zbog toga su neki drugi u našoj javnosti naizgled vidljiviji, jer narod sve više pitanje pristupanja EU vidi kao izuzetno politizovan proces u kojem ne važe za sve ista pravila”, upozorio je on.

EU, kako je poručio, treba da uloži više napora da razume poziciju Srbije jer je ona veoma racionalna dodavši što bis Evropljani rekli „mi se samo ponašamo u duhu principijelnog pragmatizma”.

„Vlada Srbije vodi aktivnu, jasno profilisanu i osmišljenu spoljnu politiku, ciji je primarni cilj clanstvo u EU, ali i intenziviranje dijaloga, saradnje i odnosa sa zemljama širom sveta, a posebno sa tradicionalnim partnerima. Verujuci da je ekonomsko jacanje Srbije nužno za napredak celokupnog društva, ali i za proces pristupanja EU, mi posebnu pažnju posvecujemo stvaranju uslova za povecanje izvoza, direktnih stranih investicija i otvaranje novih radnih mesta. Smatramo da bi bilo neodgovorno da se ugroze odnosi sa nekom od najvecih svetskih ekonomija ili da se ugrozi naše snabdevanje energentima. Želimo da vodimo politiku koja ce doprineti boljem pozicioniranju Srbije na regionalnom, evropskom, multilateralnom i širem medunarodnom planu. U tom smislu, ne vidimo prepreku da Srbija saraduje sa širokim krugom zemalja u raznim oblastima, na nacin kako to cini sa clanicama EU ili sa susedima”, naglasio je vršilac dužnosti premijera.

Rekao je da da se ispostavlja kao problem ako Srbija ima dve vojne vežbe godišnje sa Rusijom i Belorusijom, iako je preostalih 14 održano sa SAD (9), NATO (2), sa zemljama Balkana (2) ili sa Madarskom (1).

„U prethodnih pet godina bilo je 44 vežbe sa SAD, a samo 6 sa Ruskom Federacijom. Mislim da brojke jasno govore o tome koje je osnovno usmerenje Srbije i mislim da je potenciranje saradnje sa drugim partnerima kao negativno, isključiv i pogrešan pristup”, ocenio je on.

Osvrnuo se i na migrantsku krizu, rekavši da je preko naše teritorije prešlo oko 1,4 miliona ljudi, a već mesecima se oko 8.000 nalazi zarobljeno u našoj zemlji.

„U odnosu na naše kapacitete i finansijske mogucnosti, evidentno je da nosimo veći teret nego neke države-članice EU. Srbija svojim delima pokazuje da želi da podeli ne samo teret, već i odgovornost, i da dâ doprinos rešavanju zajednickih problema”, rekao je on.

(Tanjug)