Štedljive kuće iz Mrčajevaca

– Spremamo se za put u Švajcarsku, polazak je 3. juna. Kuću tovarimo u četiri kamiona, iza njih u petom vozilu putujemo nas petorica, na montažu – kaže Pejić za „Politiku”.

I opisuje nam kako su daroviti Srbi sačinili plan od kojeg, na čelu sa vlasnikom preduzeća, živi 15 zaposlenih u iznajmljenoj hali u Mrčajevcima.

Odlučili su se da proizvode montažne kuće od suvo pečenog, KVH drveta (konstrukcijski puno drvo četinara) koje ima najviše 15 do 18 odsto vlage, a zidovi su ispunjeni presovanom ivericom ili drvenim vlaknima, dakle materijalima oslobođenim štetnih sastojaka. Iako debeli tek 35 centimetara, po izolaciji jednaki su zidu načinjenom od čak jednog metra pune cigle pa su zato, u kućama, prodatim kupcima sa Islanda i iz Norveške, bez ikakvih problema projektovane saune.

Sirovine su isključivo iz Evropske unije: od nemačkog proizvođača „Lener” iz Hajdenhajma kupuju se elementi za zidove a iz Austrije šindra od sibirskog bora uz 40 godina garancije, i materijali ispunjavaju sve uslove za gradnju u EU.

Reč je, tako, o reeksportu, pa se na uvozne sirovine ne plaća carina, a prilikom isporuke gotove kuće u zemlje EU ni tamo nema carine jer je sav materijal poreklom iz Unije. Tako se Evropljanima, od njihovih sirovina, prodaje finalni proizvod iz Mrčajevaca. A čitava računica počiva na tome da se ova kuća prodaje za 400 ili 500 evra po kvadratu, dok je proizvodna cena u Nemačkoj na primer čak i do 1.500 evra, iako je sav materijal isti. Ali, tamo su troškovi proizvodnje neuporedivo veći.

– Radimo uglavnom po pojedinačnim porudžbinama, na osnovu naših posrednika koji nam se javljaju iz raznih zemalja, a projekat, konstrukciju i crteže priprema naš biro u Cvijićevoj ulici u Beogradu, gde imamo troje zaposlenih. Ova, najnovija kuća ima 220 kvadrata, namenjena je za stanovanje jedne porodice sa velikim zemljišnim posedom, 10 kilometara od Lozane. Posao je sklopljen zahvaljujući našem čoveku iz Ženeve, koji nam je javio šta kupac zahteva.

Pošto su doneti crteži iz Beograda, majstori u Mrčajevcima skrojili su kuću kao rasturenu slagalicu i utovarili u kamione. Istovremeno, Pejić je zatražio papire za put.

– Najpre smo ambasadi Švajcarske u Beogradu podneli zahteve za poslovne vize „C” na 90 dana, sa neograničenim brojem izlazaka. Zatim se nekoliko sedmica čekalo da oni provere ima li nas, daleko bilo, na nekim neželjenim spiskovima. Posle toga smo dobili vize, koštaju nas 130 evra po čoveku, a tamo nas čeka gotov temelj na koji ćemo postaviti novu kuću i vlasniku predati ključ. Iznajmićemo stan tokom boravka i ostati oko 20 dana, jer tamo ne sme da se radi subotom i nedeljom. Naknadno će, sedam dana pre završetka montaže, iz Srbije doputovati limar, da bi postavio oluke i on jedini ima pravo na avion, ali karta više nije skupa ako se naruči na vreme.

„E-kuća” trenutno završava dve velike građevine u Veneciji kao jednu celinu od ukupno 600 kvadrata, gde će sa porodicom stanovati poslovni čovek koji drži trajekte između Kavalina i Venecije.

– To je najveća kuća koju smo napravili a dosad ih ima više od stotine, i prestao sam da brojim. Inače, opremljeni smo i obučeni da gradimo objekte čiji zidovi mogu biti dugi i do 13 metara. Imamo i novu porudžbinu od 258 kvadrata za vlasnika iz Udina, takođe u Italiji, i dve kuće za Francusku, dvadesetak kilometara od Pariza. To bi trebalo da skrojimo i spakujemo za 90 dana, pa na montažu. Mi dajemo garanciju od 40 godina na stabilnost kuće, a „Lener” 100 godina na materijale.

Pejić objašnjava da svaka od ovih građevina mora da imati energetski pasoš, jer su čudo štedljivosti: kuća od 100 kvadrata greje se tokom cele godine sa tek šest litara nafte po metru, pa su kupci izračunali da su samo uštede na grejanju za 20 godina jednake iznosu po kom su je kupili.

– Energetske provere na prijemu kuće izuzetno su stroge. Komisija termovizijskom kamerom snima spojeve, naročito oko prozora koji su najrizičniji, i obavezno rade takozvani „blover test”. Ubace u kuću neki plavi dim, zatvore vrata pa tri dana čekaju, a i mi sa njima, da bi videli hoće li negde dim da izlazi, što bi značilo da je kuća sa greškom. To nam se dosad nije dogodilo.