Kijanje i suze najavljuju sezonu alergija

Dolazak toplih prolećnih dana nije prijao svim građanima, zbog čega su ambulante lekara opšte prakse u domovima zdravlja i alergologa u bolnicama ovih dana prepune pacijenata. Najčešće oboljenje je alergijska kijavica izazvana polenom drveća, koji je trenutno aktuelan, a stručnjaci upozoravaju da će već od druge polovine maja probleme imati i ljudi osetljivi na polen trava.

Alergolozi upozoravaju da ukoliko alergijsku kijavicu ne prepozna na vreme ni pacijent, ni lekar u ustanovi primarne zdravstvene zaštite, kao i ako se lečenje ne započne na vreme, ova vrsta kijavice može da postane hronična sa faktorom rizika za nastanak bronhijalne astme.

– Samo u toku jučerašnjeg dana u našoj alergološkoj ambulanti su pregledana čak 52 pacijenta, što je zaista mnogo. Ovo je period kada veliki broj Beograđana dolazi po našu pomoć. Oko 30 odsto svetske populacije pati od određene vrste alergije – istakla je prim. dr Olika Drobnjak, načelnica Odeljenja alergologije i imunologije Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa”.

Osim ljudi koji imaju problema zbog polena biljaka, mnogima smetaju određene namirnice. Dr Drobnjak napominje da kikiriki može da izazove teške reakcije na koži, čak i smrtni ishod, kao što je bio slučaj u Americi gde je umro dečko koji se poljubio sa devojkom koja je jela puter od kikirikija, a nije znala da je on alergičan na ovu namirnicu.

– Dosta ljudi je alergično na orahe, kao i na kupus. Ima onih kojima smeta korov, a istovremeno i kivi, jabuka, banana ili jagode – dodala je naša sagovornica.

Dr Jasmina Kozarev, specijalista dermatologije i alergologije, naglašava da se alergeni nalaze na svakom koraku, a kao najčešći uzročnici nastanka alergije spominju se grinje iz kućne prašine, životinjska dlaka, poleni i razne prehrambene supstance.

– Kao odgovor na alergen kod pacijenta može da se javi ekcem, urtikarija, crvenilo, svrbež ili ljuštenje kože, suzenje i svrbež očiju, začepljen nos, kašalj, beskonačno kijanje, ali i teže komplikacije u vidu astme ili anafilaktičkog šoka. Postoji i značajna genetska sklonost ka pojavi alergijama. Ako jedan roditelj pati od nje, postoji rizik od 30 odsto da je i dete dobije, a ako su oba roditelja alergičari, šansa da to postane i dete je 80 odsto – istakla je dr Kozarev.

Ona naglašava da je alergija bolest koja se leči, ali da su veoma važne preventivne mere, odnosno umanjenje kontakta sa alergenom. Smanjenje koncentracije grinja, prema rečima dr Kozarev, postiže se redovnim pranjem posteljine, pokrivača i jastuka na temperaturi od 60 stepeni Celzijusovih, potom usisavanje dušeka usisivačima visokog pritiska sa komorom za vodu, redovnim provetravanjem prostorija, održavanjem odgovarajuće vlažnosti vazduha u prostorijama...

– U doba cvetanja i raspršivanja polena treba izbegavati otvorene prostore, naročito u toku prepodneva kada je najveća koncentracija polena. Prozore treba držati zatvorene, a kada duva jak vetar treba ostati u kući i ne sušiti veš na otvorenom. Sportom se treba baviti tek posle kiše kada je najmanja koncentracija polena u vazduhu. Novija tehnologija je omogućila i pojavu preparata koji se koriste kao „hvatači” alergena na mestu gde je najveća turbulencija vazduha prilikom udisanja, a to je neposredno iznad gornje usne, a ispod nosnica, koji smanjuje zapaljensku reakciju sluzokože nosa i oka, time što sprečava udisanje potencijalnih alergena – zaključila je dr Kozarov.