OŠ „Stari grad” definitivno se gasi posle 56 godina

Ovaj objekat je, takoreći, na idealnoj adresi jer se nalazi u centru i povezan je sa mnogim sportskim borilištima.

Glavni razlog za ukidanje OŠ „Stari grad” je, kako za naš list navode u Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu, to što škola ima 4.700 kvadratnih metara prostora, a broj đaka konstantno opada nekoliko godina unazad.

– Sa 281 iz školske 2011/2012. godine, broj đaka spao je na 142 ove godine. U nekim razredima je tek po nekoliko učenika, a trećina njih ni ne živi na Starom gradu. Na drugoj strani, imamo pune škole koje nemaju adekvatan prostor. Sportska gimnazija biće izmeštena u ovu zgradu, kako bi racionalnije bio iskorišćen prostor škola u gradu. Ova srednja škola od 2009. godine koristi prostor Vojne gimnazije i nju pohađa 821 učenik i taj broj se svake godine povećava – objašnjavaju u sekretarijatu, naglašavajući da je ovo jedina sportska gimnazija u Srbiji. Na ovaj način, uveravaju, grad će uštedeti 11.500.000 dinara godišnje – 6.000.000 za grejanje i 5.500.000 za zakup sale za fizičko za učenike Sportske gimnazije.

Kada je reč o sudbini đaka i kolektiva OŠ „Stari grad”, u sekretarijatu ističu da je, posle sastanaka sa predstavnicima Ministarstva prosvete i direktorima škola sa Starog grada, dogovoreno da se đaci osmoletke iz Herceg-Stjepana biti raspoređeni u najbliže škole – „Skadarlija”, „Mihailo Petrović Alas” i „Braća Baruh”.

– Roditeljima će biti ponuđeno čak i da se ceo razred izmesti u drugu školu ako postoji mogućnost za to i ukoliko oni budu saglasni. Roditeljima će se maksimalno izlaziti u susret, a do septembra reorganizacijom će biti rešeno i pitanje nastavnog kadra – kažu u sekretarijatu.

Pitanje budućnosti OŠ „Stari grad” u žižu javnosti došlo je u martu prošle godine kada su njeni đaci spontano po centru grada organizovali potpisivanje peticije protiv gašenja. Dan kasnije zajedno sa roditeljima, nastavnicima i lokalnim stanovništvom, u dvorištu škole organizovali su protest.

Sanja Radmilović, direktor osmoletke, koja se juče nije javljala na naše pozive, ni pre godinu dana nije sporila da ova škola u odnosu na okolne, ima manje đaka, ali je isticala da nadležni treba da se upute u rezultate njenih učenika i način i kvalitet rada s decom sa smetnjama u razvoju.

Prošle godine obeležila 55 godina

OŠ „Stari grad” otvorena je 1961. kao osmoletka „Prva proleterska brigada”. Ubrzo je postala najveća u ovom delu grada sa 1.300 učenika. Među prvima je u prestonici dobila elektronski kabinet za učenje stranih jezika, produženi boravak, ogromnu biblioteku... Ali, nove mode, popularizacija drugih škola, i pored svega ovoga, doveli su do toga da broj đaka opadne. Naglom padu doprinela je i promena obrisa Dorćola – počele su da se ruše stare zgrade, da se raseljava stanovništvo i da se zidaju moderni objekti od kojih mnogi još nisu useljeni.

Šta kažu propisi

Prema važećim propisima kako bi samostalno funkcionisala, škola mora da ima najmanje 400 đaka. Ako ima manje od toga, na udaljenosti manjoj od dva kilometra ne sme da postoji druga škola. 

Ukidanje osmoletki i pre 15 godina

Gašenje „Starog grada”, u savremenoj istoriji prestoničke prosvete neće biti prvi takav primer. Pre 15 godina u vreme ministrovanja Gaše Kneževića, u Beogradu je zbog niskog nataliteta ugašeno devet osmoletki – „Dositej Obradović”, „Maksim Gorki”, „1.300 kaplara”, „Dragica Pravica”, „Miloš Matijević Mrša”, „Ćirilo i Metodije”, „Despot Stefan Lazarević”, „Vukica Mitrović” i „Vladimir Iljič Lenjin”. Umesto njih, spajanjem, nastalo je pet novih, a u prostor tri ugašene uselile su se srednje škole. Neke od pet novih osmoletki preuzele su imena ugašenih.