Epilepsija se leči i operacijom

Ipak, mnogo su češće epilepsije koje se javljaju u vidu hronične bolesti, koje zahtevaju držanje bolesti pod kontrolom jer neregulisani epileptični napadi remete kvalitet života, povećavaju smrtnost i dovode do velike patnje bolesnika i njegove okoline.

Profesor dr Dragoslav Sokić, direktor Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, naglašava da je epilepsija bolest koja može da se javi bilo kada u životu. Oko jedan odsto celokupne populacije čovečanstva boluje od epilepsije, a procenjuje se da u Srbiji ima oko 70.000 bolesnika koji imaju ovu hroničnu bolest. Analize pokazuju da oko 300.000 ljudi u našoj zemlji ima barem jedan izolovani spontani ili provocirani epileptički napad tokom života, ali se kod njih napadi ne ponavljaju spontano posle prvog napada.

– Novodijagnostikovani slučajevi se često javljaju u ranom detinjstvu zbog mnogobrojnih poremećaja nastalih oko porođaja, kao i usled urođenih bolesti. Novi slučajevi se još češće nego u detinjstvu javljaju kod ljudi posle 65. godine zbog mnogobrojnih bolesti i poremećaja. Epilepsija je dugotrajna hronična bolest i najčešće traje mnogo decenija ili tokom celog života. Zbog toga epilepsije koje počnu u dečjem uzrastu imaju poseban značaj jer prate osobu kroz ostatak života. Ipak, postoji nekoliko važnih i čestih oblika dečijih epilepsija genetskog uzroka koje spontano počinju između 5. i 10. godine i prestaju između 10. i 15. godine. One čine četvrtinu svih dečjih epilepsija i ukoliko se pravilno dijagnostikuju moguće je da se pravovremeno prognozira njihov povoljni tok. Kod ostalih tri četvrtine bolesnika čija epilepsija počinje u detinjstvu tegobe se najčešće nastavljaju i kasnije tokom života – ističe dr Sokić.

Epileptički napad počinje spontano, iznenada, traje kratko, praćen je neproporcionalnim umorom, ponavlja se uvek na isti ili veoma sličan način. Za vreme napada najčešće dolazi do poremećaja svesti, grčeva tela, pada ili poremećaja autonomnih funkcija. Metoda elektroencefalografije (EEG), koja meri električnu aktivnost mozga, najvažnija je da bi se potvrdilo da postoji epilepsija. Snimak magnetskom rezonancom najčešće može da prikaže lokalizovanu bolest koja je u osnovi epilepsije, iako takvo oboljenje postoji kod čak 40 odsto bolesnika, a da je nalaz magnetske rezonance normalan.

Naš sagovornik naglašava da su mogućnosti za lečenje epilepsije poslednjih decenija napredovale. Uvedeni su novi lekovi, standardizovani su postupci operativnog lečenja i usavršeni su metodi električne stimulacije moždanih nerava ili moždanih regiona sa ciljem suzbijanja epileptičkih napada. U Evropskoj uniji je na raspolaganju oko 20 antiepileptičkih lekova, a u Srbiji oko 10. Kod polovine bolesnika napadi se i dalje javljaju uprkos primeni lekova.

– Primena novijih lekova koji su registrovani u Evropskoj uniji mogla bi da dovede do kontrole epilepsije kod još oko 10 odsto bolesnika. Kod preostalih 40 odsto bolesnika važno je ispitivanje sa ciljem da se odredi lokacija iz koje bolesni deo mozga izaziva epilepsiju jer kod trećine ovih nesrećnih bolesnika epilepsija može da se u potpunosti izleči hirurškim odstranjenjem ove zone. Operativno lečenje epilepsije se uspešno izvodi u kooperaciji Klinike za neurologiju i Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Za poslednjih sedam godina operisano je 140 bolesnika. Kod najtežih bolesnika, kod kojih operacija nije moguća, napadi mogu da se ublaže i prorede ugradnjom specijalnog aparata za stimulaciju. Ovi instrumenti su skupi i ugrađeni su kod 14 bolesnika za sedam godina sa značajnim ublaženjem epilepsije – dodaje dr Sokić.

Interesantno je da u Srbiji pacijent sa dijagnozom epilepsije ne može (legalno) da poseduje vozačku dozvolu i izuzeci nisu predviđeni zakonom, za razliku od Evropske unije gde pacijenti sa punim prestankom napada uz lekove mogu legalno da poseduju dozvolu. Deci sa epilepsijom se ne dozvoljava da upišu pojedine specijalizovane škole i često im se savetuje da se ne bave „rizičnim” sportovima ili hobijima.

Stručnjaci iz Ohaja gosti Beograda

U organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti, Klivlendske klinike u Ohaju (SAD) i Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije od danas do subote u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti biće održan „Beogradsko-klivlendski simpozijum o fokalnoj kortikalnoj displaziji”. Savremena istraživanja su pokazala da je najčešći uzrok teške epilepsije donedavno malo poznata bolest nazvana fokalna kortikalna displazija. To je razvojni poremećaj u kome je mali deo moždane kore poremećene strukture, što dovodi do nenormalne električne aktivnosti koja se širi na čitav mozak i pravi epileptični napad. Ako savremeni metodi pregleda uspeju da utvrde mesto ovog malog a važnog poremećaja, hirurško odstranjenje dovodi do izlečenja prethodno nekontrolisane epilepsije. Procenjuje se da u Srbiji postoji oko 15.000 ovakvih bolesnika, od kojih je operativno lečenje moguće kod polovine.