Može li kultura da spase svet

Dvodnevna manifestacija „Beogradski kontrapunkt”, u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja, otvorena je u Jugoslovenskoj kinoteci. Domaćini razgovora bili su ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, koji je i idejni tvorac ovog susreta, i Emir Kusturica, a njihovi gosti Milovan Danojlić, kineski pisac Ju Hua, Peter Handke i Viktor Prilepin. Susret je po rečima ministra Vukosavljevića osmišljen tako da, kao u svojevrsnom muzičkom kontrapunktu, budu sučeljeni stvaraoci različitih kultura i podneblja, ali čiji je zajednički i univerzalni jezik–kultura. Poznati autori otvorili su živu raspravu povodom pitanja: „Šta može književnost u današnjem vremenu?”, a odgovori su se najpre ticali prenaglašenog populizma u kulturi, hiperprodukcije knjiga, bezidejnosti savremenog sveta koji diktira uniformnost, a poništava svaku ideologiju, i uloge i snalaženja pisaca u takvom svetu.

Reditelj Emir Kusturica istakao je televizijski „prime time”– udarni termin  gledanosti, kako bi pokazao da umetnici više ne zaokupljaju pažnju društva: „Nismo mi više `udarno vreme`”, kazao je. 

Peter Handke istakao je da prave knjige uvek pronalaze čitaoce, i da „više vredi jedan dobar čitalac nego mnoštva pseudočitalaca”, da pisac bez obzira na krizu vrednosti treba da radi kao da se oko njega to ne dešava. Zahar Prilepin primetio je, takođe optimistično, da će knjiga pobediti uprkos politici i lažnim vrednostima: „Iza mene stoje Tolstoj i Dostojevski, postoji Bog i postoji narod. Knjiga će pobediti”, zaključio je. Milovan Danojlić smatra da i pored toga što u svetu vlada laž, književnost ima dodatni izazov da se bori za ljudsku istinu. Kineski pisac Ju Hua napomenuo je da nije važno koliko čovek knjiga pročita u životu, već šta u njima pronađe i zadrži u svesti. Današnjem razgovoru pridružiće se i francuski pisac Frederik Begbede.

***

Ministar Vukosavljević navodi da su glavna pitanja da li kultura može da spase ovaj svet koji se „prilično drma i koji je izložen mnogim krizama”, da li je kultura kohezioni faktor, da li kultura ima snage i potencijala da bude vezivno tkivo i nešto što povezuje nacije i civilizacije ili se koristi ponekad kao faktor za razdvajanje, javlja Tanjug.

Jedno od pitanja o kome će biti reči na skupu je i mogu li nacionalni kulturni izrazi opstati u naletu globalne kulture, a Vukosavljević kaže da je teško dati precizan odgovor na to pitanje, te da je namera da se do delova ili naznaka tog odgovora dođe i tokom skupa.

Proslavljeni režiser Kusturica kaže da je umetnost danas dovedena u tržišnu trku u kojoj se umnožava broj artefakata koji sve manje znače. „Kad čovek uđe u knjižaru nema ko ne piše, a najviše oni koji ne čitaju. Onda se pitamo – ko čita? Ima ljudi koji čitaju, ima onih koji su stekli tu naviku. Nažalost, književnost utiče, ona temeljna književnost, romani koji se pojavljuju kao što su Frenzenovi i Prilepinovi, oni zapravo ne mogu da promene svet jer su u manjini”, kaže Kusturica.

Dodaje da kada su se nekada davno pojavljivali veliki romani oni su određivali vek, a danas kada se pojave takvi romani, a sreća je da ih ima, oni jednostavno dolaze do malog broja ljudi. „Romani koji ne vrede su preplavili svet i toliko je ta pozicija beznadežna, ali treba se nadati da će nekako kvantifikovani svet jednog dana da dođe na tačku na kojoj će ipak mlađi ljudi sa tom preglednošću prošlosti, sadašnjosti i onoga što sledi birati i govoriti ’vau” tamo gde treba, a ne gde ne treba”, navodi Kusturica.

Upitan da li nacionalni kulturni izrazi mogu opstati u naletu globalne kulture, Kusturica navodi da mogu da opstanu, ako Evroazija bude dovoljno jaka da se „odbrani globalizacije koja nažalost krši sve više ispred sebe i pod firmom multietničkog društva ona u stvari uništava kulturu”. 

„Stvaralaštvo ne trpi nametnute istine”

Došli smo ovde, u grad na staroj, simboličnoj granici svetova, na mesto čestih sudara, ali i kulturnih ukrštaja, u težnji da naš razgovor bude sadržajna razmena i prožimanje. Potreba za susretima uvažava pojedinačne razlike i različita nasleđa što ih nosimo kao vlastitu osnovu.

Veliki srpski pisac koji je živeo u ovome gradu, nobelovac Ivo Andrić, ukazao je, u jednoj važnoj prilici, da je u poslu kojem je posvetio život sadržana prava istorija čovečanstva. Kultura zna da istina o čoveku i o vremenu nema samo jednu stranu. Kultura ne osuđuje, naročito ne sračunato i naslepo, nego nastoji da razume.

Danas, vrtlog visoko tehnologizovane epohe potiskuje na marginu nekada nesporne kulturne težnje.Zaoštravaju se odnosi među narodima a poravnava kulturno obilje sveta. Razaranja su i fizička i duhovna, a nosioci moći svoje interese poturaju kao neupitne vrednosti. 

Ako se u nečemu možemo svakako složiti, to je da stvaralaštvo ne trpi nametnute, oktroisane istine i ograničenja, ma odakle oni dolazili.  Globalni neurotični i površni stil života, koji se nameće kao jedini moguć i jedini prihvatljiv, pretvara antičku ili prosvetiteljsku viziju potpunog čoveka u jednodimenzionalno biće, a ljudsku zajednicu u bio-masu, pogodnu za brzu mentalnu obradu i preradu.

Svetska industrija zabave i antikulture uposlena je u opisanom smeru i nastoji da potpuno prevlada i zavlada. Mimo drugih podela i razlika koje su neizbežne, kultura mora da doprinese višedimenzionalnosti sveta.Treba da pomogneosvešćenju pojedinca klonulog pod epohalnim pritiskom.

Kultura je izraz zapitanosti i odgovornosti. Kultura je svest da svet ne počinje od juče, niti će trajati samo za našeg trajanja.Kultura od razlika pravi bogatstvo kontrapunkta – a ne metež sukoba. Svaki razumevajući razgovor čini korak u smerutakvog osvešćenja. Mi taj mali korak ovde činimo, kaže se u izjavi oko koje su se saglasili: Ju Hua, Peter Handke, Viktor Prilepin, Frederik Begbede, Milovan Danojlić, Emir Kusturica i Vladan Vukosavljević.