Naša ljubav ne poznaje granice

Politička osnova za to je očigledna. Važan je pozitivni razvoj privreda naših zemalja i pažljivo podešavanje mehanizama bilateralnih ekonomskih veza, investicija, kooperacije.

Rusija odlučno podržava teritorijalnu celovitost Srbije, smatrajući Kosovo i Metohiju njenim neotuđivim delom, u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Mi tesno sarađujemo u vezi s ovim i drugim izuzetno važnim pitanjima za Srbiju. Ovu konstantu jasno odražava i dinamičan razvoj vojne i vojnotehničke saradnje između Rusije i Srbije.

I uopšte, kada ocenjujemo ko je prijatelj, a ko nije, ko se zalaže za stabilnost regiona, a ko je podriva, moramo pažljivo da analiziramo odnos neke zemlje prema teritorijalnoj celovitosti Srbije.

Kada govorimo o nepovredivosti granica na Balkanu, o stabilnosti regiona (a Rusija je – za to!), onda moramo da govorimo i o nepovredivosti granica Srbije. U ovim okvirima neophodno je i da se traži kompromis između Beograda i Prištine.

Na pitanje zašto je problem Kosova i Metohije toliko važan – odgovoriću rečima Vinstona Čerčila iz vremena Drugog svetskog rata: „Često me pitaju za šta se borimo. Mogu da odgovorim – kad prestanemo da se borimo, tada ćete saznati”.

Dosledno se zalažemo za dalje proširenje rusko-srpske saradnje, koja se ostvaruje isključivo na dobrobit naših zemlja i naroda. Mi se ne družimo da bismo se udruživali protiv nekoga. To je – principijelna stvar.

Ponoviću već davno poznatu činjenicu. Na opredeljenost Srbije za pristupanje EU, u Moskvi se ne gleda kao na prepreku za dalje jačanje bilateralne saradnje. Važno je da i pristup s druge strane bude istovetan. Hajde da napravimo od Srbije mesto za saradnju, razvoj i investicije.

Za mnoge zemlje Srbija bi mogla da služi kao primer dobre saradnje sa Rusijom. Rusija je stabilno na trećem mestu u spoljnoj trgovini Srbije. U ovom trenutku ukupne ruske investicije u Srbiju iznose više od četiri milijarde američkih dolara. To su realne investicije. Mi bismo želeli da bude više ulaganja iz Srbije, uključujući i ona povezana s interesima srpskih izvoznika u Rusiju.

Dobre perspektive otvoriće i dalja liberalizacija međusobne trgovine. Na dnevnom redu je uspostavljanje industrijske kooperacije, zajednička proizvodnja visokotehnološke produkcije u jednoj ili nekoliko slobodnih ekonomskih zona Srbije. Logično je da se odatle izvozi produkcija na tržišta regiona, EU, Turske. Važno je da već u najskorije vreme savladamo barijere na putu isporuke ruskog gasa u Srbiju posle 2019. godine.

Rusija uporno radi na postizanju visokog i stabilnog tempa rasta ekonomije. Dovršava se program reformi i razvoja za period 2017–2025. godine. Akcent će biti, konkretno, na povećanju nesirovinskog izvoza, formiranju novih tačaka rasta, širenju saradnje sa drugim zemljama. Srbija treba da postane dobra tačka oslonca u ovom delu Evrope i iskoristi tu šansu za sopstveni razvoj. Bez održivog rasta od 3 do 4 odsto, naše zemlje nemaju perspektivu.

Saradnja može i mora da nam pomogne da vratimo veru u bolju budućnost, da izvede naše ekonomije na novi nivo, pomogne da dostignemo suštinsko poboljšanje kvaliteta života Rusa i Srba.