„Moj dok­tor” i ja

Op­šte je po­zna­ta stvar da, po zdrav­stve­nim sta­ti­sti­ka­ma, Sr­bi­ja za­u­zi­ma pri­lič­no lo­šu po­zi­ci­ju na re­gi­o­nal­nim i evrop­skim li­sta­ma. Ni­vo spro­vo­đe­nja pre­ven­tiv­ne za­šti­te od raz­li­či­tih obo­lje­nja ve­o­ma je ni­zak, pro­cen­ti smrt­no­sti usled ka­snog ot­kri­va­nja te­ških bo­le­sti ve­o­ma vi­so­ki, a broj lju­di ko­ji sva­ko­dnev­no obo­le­va­ju ili umi­ru usled lo­ših uslo­va ži­vo­ta, sla­be in­for­mi­sa­no­sti i do­stup­no­sti le­kar­ske bri­ge sve su ve­ći. 

U ci­lju po­pra­vlja­nja ove su­mor­ne sli­ke (ta­ko je ba­rem re­če­no) pre ne­ko­li­ko go­di­na uve­den je si­stem „moj dok­tor“, ko­ji je tre­ba­lo da do­pri­ne­se us­po­sta­vlja­nju bli­skog i na­da­sve hu­ma­ni­zo­va­nog od­no­sa iz­me­đu pa­ci­jen­ta i nje­go­vog iza­bra­nog le­ka­ra. 

Na­uč­ni sa­vet­nik u Et­no­graf­skom in­sti­tu­tu SA­NU

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU