Uživanje u penziji stvar je odluke

Sociolog Radmila Urošević, autor knjige „Bonton starenja ili demanti o starenju”, poručuje da u trećem dobu kvalitetno žive upravo one osobe koje su otvorenog uma za promene, spremne za učenje, dalji razvoj i aktivnost.

– Kvalitetna starost nije ekskluzivno pravo pojedinca, već pitanje njegove lične odluke. Naši seniori su nažalost prilično pasivni, većina misli da je posle odlaska u penziju već doživela sve što treba u svom  životu. To jednostavno nije tačno. Zato sam i napisala knjigu „Bonton starenja ili demanti o starenju” kojom opovrgavam tezu da je starenje bolest. Jer, ona to nije! To je životno doba kao i svako drugo. Ali, kako se mi ophodimo prema sopstvenoj starosti, tako će nam na kraju i biti – napominje Uroševićeva i poručuje da stariji ljudi imaju mnogo veći uticaj na svoj život nego što to i mogu da zamisle. 

Prosečna starost starosnog penzionera u Srbiji je 70 godina, a invalidskog 67 godina. U proseku oni provedu 15 do 20 godina u penziji.

– Zamislite taj period, pa to je čitav život, toliko izazova i mogućnosti. Nažalost, naši građani, tek jedna trećina njih, spremaju se za odlazak u penziju onako kako treba. Pitaćete šta to podrazumeva priprema za penziju? Čarobnog spiska nažalost nema. Jer, onaj ko je bio aktivan u neko svoje slobodno vreme, ko je imao više interesovanja, taj će nastaviti dalje tako da se ponaša i živi. Druga važna stvar koju treba da ima na umu jeste i da kvalitetno i samostalno provedeno slobodno vreme u penzionerskim danima ne zavisi samo od novca, iako danas najviše pričamo o siromaštvu i manjku novca. Zato je važno uživanje u penzionerskim danima, ali ono nije u korelaciji sa standardom života – navodi sociolog.

Veliki problem  je što odlaskom u penziju ljudi često gube deo identiteta, a treba da pripreme svoje novo ja koje će ih osnažiti kad zagaze u treće doba.

– Nikada nije kasno da se pripremite za ulazak u penziju. Važna je volja, ali nemojte sebi da dozvolite da vam ti dani prođu u dosadi i čekanju – savetuje sociolog Radmila Urošević.

Bonton starenja

Knjiga „Bonton starenja ili demanti o starenju” objavljena je pre četiri godine i namenjena je pojedincima, svim generacijama, ali i profesionalcima kojima je to neka vrsta praktikuma za rad sa seniorima.

– Ideja je bila da stvorim lepšu sliku o trećem dobu i da temu afirmišem u javnosti kako bi se više govorilo o svemu. Sada radim na nastavku „Bontona”, a zamislila sam da to bude praktičan pristup starenju, u skladu sa našim uslovima – ističe Radmila Urošević.  

Život prema svojoj meri

Radmila Urošević rukovodi i Volonterskim servisom Zvezdara. Otkriva da ima korisnike koji imaju stanove na četvrtom spratu u zgradi bez lifta, tako da su ti ljudi silom prilika potpuno izolovani i isključeni iz zajednice.

– Njima, eto, ništa ne znači to što žive u gradu. Za razliku od njih stariji na selu su u humanijem kontaktu sa prirodom, na čistom vazduhu, i što je važno, fizički su aktivniji. To je njihova prednost, dok su onima u urbanim sredinama dostupnije servisne usluge i komfor koji prati takve uslove. Zato bi osobe u trećem dobu, svaka za sebe, trebalo da pronađu način života prema svojim mogućnostima, merilima i interesovanjima – ističe Uroševićeva.