Prljavi novac možda finansira terorizam
Od našeg dopisnika
Sarajevo – Javnost u BiH nije toliko iznenadila izjava zamenika ministra bezbednosti BiH Mija Krešića da je u „BiH u proteklih nekoliko godina nelegalnim tokovima ušla veća količina novca”, koliko njegova napomena kako se sumnja da je taj novac završavao i kao podrška terorizmu.
Zbog te sumnje mnogi su uplašeni, delimično zbog činjenice da se ne zna ko je taj novac uneo, a daleko više zbog samo pomisli da je novac sumnjivog porekla korišten za finansiranje terorizma koga je, nažalost, bilo i u BiH.
Otkrivajući tu, po mnogo čemu, nepopularnu informaciju, Krešić je naveo kako je taj „prljavi” novac u BiH stizao „putem kupovine nekretnina” i da je reč o „značajnom broju transakcija” koje su naknadno registrovane kroz određeni finansijski sistem.
„Imam informacije da se to događalo. Napravljene su značajne transakcije, promet nekretnina, gde su cene iskazane nerealno, i to se proverava”, rekao je Krešić novinarima u Sarajevu, ne precizirajući o kom iznosu je reč. Nezvanično, na proveri tih slučajeva radi Tužilaštvo BiH.
Jedan, možda i ključni, razlog zbog kog se u BiH događaju ovakvi slučajevi jeste to što ovdašnje vlasti nisu do kraja poštovale preporuke Organizacije za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF) u kojima je decidno navedeno šta se mora uraditi u različitim segmentima. I Krešić priznaje da postoji zastoj u sprovođenju tih preporuka, a kao primer sporosti pomenuo je izmene krivičnog zakonodavstva, rešavanje pitanja prenošenja gotovine preko granice, te izmene zakona o nevladinim organizacijama.
Vlasti u BiH ne mogu se pohvaliti ozbiljnošću ni kad je reč o Rezoluciji 1373 UN, koja se odnosi na formiranje crne liste sa imenima ljudi ili organizacija koji se povezuju sa terorizmom. Tu listu usvojili su nakon 15 godina, ali u toj oblasti i dalje imaju nedovršenog posla, zbog čega je BiH još na sivoj listi EU zbog nedovoljne kontrole pranja novca.
Uoči konferencije „Indikatori rizika u vezi finansiranja terorizma”, održane u protekla dva dana u Sarajevu u organizaciji Ministarstva bezbednosti BiH i ambasador Velike Britanije u BiH Edvard Ferguson ocenio je da BiH puno toga treba da uradi, naglašavajući da postoje strateški nedostaci u smislu sprovođenja nekih odluka i koraka.
„Želimo da pomognemo BiH da izađe sa sive liste FATF i da ne bude u društvu zemalja, poput Jemena, Sirije i Avganistana. Puno toga treba uraditi kako bi se povećala primena preporuka ove organizacije”, naveo je on.
Napominjući da je „pogrešno interpretirano” nedavno obaveštenje britanske vlade za građane koji putuju u BiH, britanski ambasador je kazao kako BiH „ima istu procenu po pitanju terorističkih napada kao i mnoge druge zemlje u Evropi”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
