Rezolucija EP: EU treba da otvori nova poglavlja
Evropski parlament je u Strazburu usvojio rezoluciju o Srbiji u kojoj se ukazuje na napredak Srbije u reformama i traži od Evropske unije da u pregovorima o prijemu Srbije otvori nova tehnički već spremna poglavlja. Srbija je „učinila važne korake ka normalizaciji odnosa s Kosovom”, stavili su do znanja poslanici parlamenta EU, koji su rezoluciju usvojili sa 524 glasa „za” od prisutnih 673.
Evropski komesar Johanes Han u uorak je u izlaganju parlamentarcima, prema Beti, istakao da je „Srbija ostvarila dobar napredak ka članstvu u Evropskoj uniji”, a izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister, koji je pripremio rezoluciju, naveo je da „poruka mora biti veoma jasna, a to je da Srbija ima evropsku perspektivu i budućnost”.
To su u raspravi podržali poslanici koji su se saglasili s Mekalisterom da je napredak Srbije u poglavljima vladavine prava, 23 i 24, od temeljne važnosti za celokupni proces pregovora i da reforma pravosuđa mora biti sprovedena u praksi, da borba protiv korupcije mora ići dalje, jer je to prepreka za ekonomski i društveni napredak zemlje i regiona.
Mora se obezbediti sloboda izražavanja i medija, i na to se mora prvenstveno usredsrediti vlada u Beogradu, rekao je Mekalister, a mnogi poslanici su izneli vrlo oštre zamerke zbog ugrožavanja slobode izražavanja i nezavisnosti medija u Srbiji.
U raspravi su se čule i pojedinačne ocene da se Srbiji nepravedno nameće dijalog s Prištinom, kao i da u suštini nema napretka ka EU, što je rekla hrvatska poslanica Ruža Tomašić, a mađarska poslanica Kristina Morvai navela je da treba blokirati ulazak Srbije u EU sve dok ne da „potpunu autonomiju” mađarskoj manjini u Vojvodini. Parlamentarci EU pozdravili su učešće Beograda u međunarodnim vojno-policijskim misijama EU, ali „ponovo pozivaju Srbiju, saglasno zahtevima njenog statusa kandidata za članstvo, da postepeno usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s EU, uključujući politiku prema Rusiji”. EP smatra da je „za žaljenje održavanje zajedničkih vojnih vežbi Srbija-Rusija”.
Navedeno je i da je „Srbija i dalje konstruktivno opredeljena za odnose s drugim zemljama u procesu priključivanja EU i susednim članicama Unije” i podvučeno da bilateralna pitanja treba rešavati saglasno međunarodnom pravu, kao i da „rešavanje takvih problema ne sme ugroziti pregovore o članstvu s EU”. Takođe se pohvaljuje „napredak Srbije u razvijanju efikasne tržišne privrede i poboljšanju ukupnih ekonomskih prilika u zemlji” i kaže da je sve to „jasan znak rešenosti i političke volje” Beograda za stupanje u EU. Međutim, kako je navedeno, Srbija tu „stratešku odluku mora da širi i u svom stanovništvu.
U rezoluciji se pozivaju zvaničnici Srbije da „ne optužuju i ne vrše politički neosnovane napade na ombudsmana”. Vlasti u Beogradu isto tako se pozivaju da „rešavaju slučajeve preteranog korišćenja policijske snage prema građanima i uzimaju se na znanje, sa zabrinutošću, sporni događaji u beogradskoj četvrti Savamala. U dokumentu Evropskom parlamentu uglavnom se daje povoljna slika zaštite ljudskih i manjinskih prava u Srbiji. U Vojvodini je i dalje zajamčena zaštita manjina i dobra je međuetnička situacija, kaže se u tekstu i dodaje da „autonomija Vojvodine ne sme biti oslabljena”.
Priština mora da neodložno uspostavi ZSO
Evropski parlament zatražio je od vlasti u Prištini da „neodložno” uspostave Zajednicu srpskih opština, saglasno sporazumu „postignutom uz posredovanje Evropske unije i oceni Ustavnog suda Kosova”. Parlamentarci Evropske unije stavili su do znanja da „Asocijacija (Zajednica) srpskih opština još nije uspostavljena, nije izrađen ni nacrt njenog statuta, a za formiranje te Asocijacije odgovorne su vlasti Kosova”.
Preporuke za odnose sa Moskvom i Prištinom
Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji prepoznaje neke srpske unutrašnje političke probleme, ali je njena suština sadržana u „preporukama“ koje se odnose na odnose Srbije sa Rusijom i nastavak dijaloga sa Kosovom, ocenila je Demokratska stranka Srbije. Pregovaračko poglavlje 31 uključuje obavezu usklađivanja sa sistemom restriktivnih mera, odnosno diplomatskih i ekonomskih sankcija koje su predviđene u EU i koje EU primenjuje. Poglavlje 30 obavezuje Srbiju da danom pristupanja EU raskine sve postojeće sporazume o preferencijalnoj trgovini sa državama van EU (carinska unija Rusija-Belorusija-Kazahstan i Turska, CEFTA, EFTA), navodi se u saopštenju i dodaje da se poglavljem 35 zahteva od Srbije okončanje dijaloga sa samoproglašenim Kosovom faktičkim priznanjem njegove nezavisnosti, zaključivanjem pravno obavezujućeg sporazuma o regulisanju odnosa ili nekom drugom formom međunarodnog sporazuma.
Jasan napredak Srbije
Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović je izjavila za Tanjug da Rezolucija o Srbiji koju je upravo usvojio Evropski parlament pokazuje jasan napredak Srbije ka EU, prenosi Tanjug. „Tu su najrazličitije partije iz svih zemalja EU, i desno i levo orijentisanih socijaldemokrata i zelenih i narodnjačkih partija, koje su najbrojnije. Prema tome, konsenzus je postignut u pogledu ocene da je Srbija dobro napredovala na putu evropskih integracija, posebno u oblasti ekonomskih reformi, borbe protiv korupcije i vladavine prava”, rekla je Joksimovićeva. Prema njenim rečima, Srbija ima zaista veliku podršku i pozitivan pristup Mekalistera koji je iz CDU, to jest iz partije kancelarke Nemačke Angele Merkel.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
