Gasni rat Rusije i SAD za Evropu

Okosnica novih antiruskih sankcija Amerike jeste namera Vašingtona da ubuduće oštro kažnjava firme koje sarađuju sa ruskim energo-kompanijama, kao i sve aktere izgradnje „Severnog toka 2” –  podvodnog gasovoda kojim bi prirodni gas iz Rusije stizao u Nemačku cevovodom podno Baltičkog mora (isključujući time Ukrajinu iz centra sage o snabdevanju Zapadne Evrope).

Burni otpor ovoj američkoj nameri smesta su izrazili austrijski kancelar Kristijan Kern i nemački ministar inostranih poslova Zigmar Gabrijel u zajedničkom saopštenju u četvrtak.

„Snabdevanje energijom Evrope je stvar Evrope, a ne Sjedinjenih Američkih Država. Ne možemo prihvatiti pretnje nelegalnim ekstrateritorijalnim sankcijama protiv evropskih kompanija koje učestvuju u razvoju energetskog snabdevanja Evrope. Iza tih sankcija stoji namera Vašingtona da obezbedi nove poslove američkim naftaškim i kompanijama koje proizvode gas nauštrb drugih”, stoji u saopštenju Kerna i Gabrijela.

Austrijski kancelar i nemački šef diplomatije ocenili su još da Vašington vrši novi „politički pritisak” na Evropu i njene strateške interese.

„Pretnja da će nemačke, austrijske i druge evropske kompanije biti izložene sankcijama na američkom tržištu samo zato što učestvuju u gasnim projektima poput ’Severnog toka 2’ zajedno sa Rusijom ili ih finansiraju dodaju apsolutno novi izuzetno negativni aspekt odnosima između SAD i Evrope”, ocenili su Kern i Gabrijel.

Nakon vesti o odluci Senata, akcije evropskih firmi „Šela”, OMV-a, „Engija”, nemačkih kao što su „Uniper” i „Vinteršal” pale su na Volstritu.

U međuvremenu, nemačka kancelarka Angela Merkel izrazila je zabrinutost predlogom iz Vašingtona da se ubuduće kažnjavaju svi koji učestvuju u investiranju, prodaji, iznajmljivanju ili obezbeđivanju „roba, usluga, tehnologija, informacija ili podrške” projektima čiji je cilj izvoz energije iz Rusije.

„To se ne sme dogoditi. Mi smo generalno protiv sankcija sa ekstrateritorijalnim efektima, što znači sa posledicama po treće zemlje”, upozorio je Štefen Zajbert, portparol vlade u Berlinu. Zajbert je odluku američkog Senata nazvao „čudnom”.

Da li je Vašington stvarno odlučio da svim sredstvima prokrči put američkim proizvođačima tečnog prirodnog gasa (LNG) na tržište Evrope, gde ruski „Gasprom” kupcima obezbeđuje trećinu te strateške sirovine i namerava da udvostruči isporuke već od 2019 (kada po planovima treba da proradi „Severni tok 2”), za sada je neizvesno.

Sigurno je ipak, da je prvi kargo američkog LNG početkom juna stigao u Poljsku, što je premijerka Beta Šidlo nazvala „istorijskim trenutkom”.

„Danas Poljska može reći da je bezbedna i suverena država”, izjavila je Beta Šidlo nakon što je tanker „Čisti okean” iz američke firme „Šenijer enerdži” doplovio u Poljsku. Koliko lane, Poljska je od „Gasproma” nabavljala 89 odsto gasa za nacionalne potrebe. Gotovo istovremeno u Roterdam je stigla prva isporuka američkog gasa namenjena holandskim kupcima, nakon prolećne dostave sirovine kupcima u Španiji, Portugaliji, Italiji i Turskoj.

Inače, Vašington je februara 2016. odobrio domaćim proizvođačima izvoz nakon višedecenijske zabrane. Iz SAD prve isporuke LNG bile su usmerene prema Latinskoj Americi i Srednjem istoku. Zatim su tamošnji proizvođači uvideli da je u poslednjih 15 meseci tek 17 odsto američkog LNG prodato u, geografski veoma bliskoj, Evropi.

„Nakon Južne Amerike, Evropa je sledeća najjeftinija destinacija za američki izvoz, što se troškova prevoza tiče. Kako Amerikanci proizvode sve više gasa za izvoz, lako bi mogli da ga usmere ka Evropi ili da nastoje da istisnu kargo koji u EU stiže iz drugih krajeva sveta”, energo-konsultantska firma „Timera” u londonskom Sitiju procenjuje za agenciju Blumberg.

Tekući snabdevači Evrope gasom – ruski „Gasprom”, norveške energo-kompanije, proizvođači iz oblasti Kaspijskog jezera, Katar (koji je u EU do juče dopremao 23 odsto svog izvoza), Alžir i drugi – svesni su ambicija konkurencije sa one strane Atlantika, kao i činjenice da je američka sirovina za sada osetno skuplja od njihove.

U međuvremenu, Evropa je energetski ozbiljno zavisna od spoljnog sveta i to ne krije.  

„Evropi treba više energije, više gasa. Severni tok je panevropski projekat. Rusofobija nema veze sa realnošću. Amerika će nastaviti da pojačava pritisak na Evropu, ali je na EU i evropskom parlamentu da odluče. Ranije sankcije koje smo sprovodili prema Rusiji, pokazale su se neproduktivnim”, ocenio je juče za Rojters evroposlanik Notis Marijas.

Na šta su sve spremni strani energo-snabdevači Evrope da bi oborili cenu svoje sirovine i istisnuli konkurenciju, teško je zamisliti.