Hilari u dugovima

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 3. aprila– „Dolazi nam Hilari”, vest je koja širom Amerike dobija novi – upozoravajući prizvuk. Takav žamor se donedavno širio samo kao poziv da se upriliči dobrodošlica predsedničkoj pretendentkinji, a ovih dana odjekuje i kao specifičan  finansijski alarm.

Hilari Klinton je, naime, dospela na glas kao nesolidan platiša. Raznim kampanijskim podržavaocima, prema upravo objavljenim podacima zaključno s februarom, duguje – 8,7 miliona dolara. „U docnji” su joj, tako, čak i fakture, u iznosu od oko 300.000 dolara, za zdravstveno osiguranje sopstvenog tima, u kome je mnoge članove, kako navode mediji, zahvatila malodušnost. Ojađen je ponajviše šef njenih istraživača javnog mnjenja Mark Pen, koji čeka da mu se vrate dva i po miliona (polovina od sume dobijene za kampanjski angažman).

Poduži je spisak onih koji čekaju da im štab Klintonove isplati pozajmljeno. Na njemu su – i poštanska kompanija (807.000 dolara), telefonija (771.000), oglasna firma (467.000), supermarket (15.000), pozorište (7.700)… Pedantni evidentičari preciziraju i da je trećina dugova nagomilana u priređivanju izbornih prijema – 420.000 za opremu, 11.000 za fotografisanje, 319.000 za posluženje i iznajmljivanje prostora…

Ova poslednja stavka dovela je Klintonovu u vanrednu nepriliku. Ispostavilo se, kako je izvestio „Čikago tribjun”, da gotovo dva meseca, sve do pre neki dan, nije isplatila ni 3.161 dolar za zakup sale i usluge – gimnaziji u kojoj se školovala.

Finansijske neprilike bivše „prve dame” spadaju među najveće preokrete ovdašnjeg izbornog maratona. Na startu se procenjivalo da je ona „bez konkurencije” u privlačenju novčanih priloga, i da joj to „garantuje laku pobedu” na izborima. Ispostavilo se, međutim, da ju je njen stranački rival, ilinoiski senator Barak Obama, pretekao u skupljanju – i glasova i novca.

Njihovi ukupni prihodi i rashodi obećavaju da će dostići milijardu dolara i biti među najimpozantnijim u istoriji. Do februara su skrckali oko 300 miliona (Obama – 158,5 a Hilari 140,7 miliona). Ostatak će tek doći na red, a naročito kad pobednik (poraženi će neutrošeno vratiti) iz duela demokrata uđe u finalni dvoboj protiv republikanskog kandidata Džona Mekejna, koji za oboma osetno zaostaje u finansijskom pogledu.

Veština Obame u prikupljanju novčanih priloga, kao i glasova birača, zatekla je Hilari nespremnu. Suočena s neočekivano velikim suparničkim izazovima, bacila se u neplanirane troškove, tako da je nedavno i sama svojoj kampanji pozajmila pet miliona dolara.

Obamina nadmoć, međutim, opstaje. U Pensilvaniji, gde je važan megdan zakazan za 22. april, on je već u televizijske oglase uložio dva miliona dolara i svakog dana tamo troši po 150.000. Hilari mu „nije ni za primaći” – u istoj saveznoj državi, na televizijsku propagandu je dala „svega” 440.000 i troši „samo” po 50.000 dnevno – izračunao je specijalista Evan Trejsi.

Još poprilično „svežeg kapitala” potrebno je Hilari da bi „održala korak”. U video-poruci na Internetu zavapila je da joj se poveća potpora. Navodeći da je rival u finansijskim ulaganjima nadmašuje „dvostruko, trostruko, četvorostruko pa i petostruko”, uputila je apel podržavaocima: „Vaša pomoć mi je sada potrebnija nego ikad.”

Nepodmireni poverioci nastavljaju da se žale. Njen štab uverava da će „obaveze biti namirene”, da je novca u kasi Klintonove „dovoljno”, a da je do kašnjenja u isplati obaveza došlo zbog „papirologije”, pa i da ostali takmaci imaju „slične probleme”.

Ekonomija– a posebno muka sa otplatama pojedinačnih pozajmica i nacionalnih zaduženja– postala je, u međuvremenu, izborna tema broj jedan, umesto rata u Iraku. Hilari, kao i Obama i Mekejn, uverava da bi našla rešenje za ublažavanje prezaduženosti i građana i države. Ali uverljivost joj umanjuje okolnost da i njenoj kampanji– rastu dugovi.