Govori srpski da te Grci razumeju

 Reč je, da odmah kažemo, o sirotinjskom letovalištu, o čemu svedoči i podatak da su ovde glavni, da ne kažemo isključivo, gosti Srbi. Da ovo ne bude čisto srpsko letovalište pobrinuli su se Makedonci, koji su takođe prisutni u velikom broju. Ovde je preovlađujući jezik srpski, potom makedonski, a domaći grčki je tek na trećem mestu. U marketima, restoranima i kafićima skoro svi govore srpski, a u mnogima od njih rade naši momci i devojke, tako da se na svakom koraku osećate kao kod kuće.

Na plaži, u kafićima, u vilama u kojima boravite – sve je ispisano na srpskom. I ponuda u restoranima je na srpskom. Govorite srpski, da vas konobar razume, baš tako piše. Na plaži se takođe pretežno čuje srpski jezik i da ne budete iznenađeni kada na pesku, ispod suncobrana, ugledate bar neko poznato lice. Ako želite da pobegnete od komšija, ne dolazite ovamo. Savet za one koji nameravaju da dođu u Polihrono: ako ne želite susret sa jatrosom (lekarom), izbegavajte plažu desno od platforme za iznajmljivanje pedalina, jer ima morskih ježeva čije oštre bodlje su ostavile „uspomenu” nemalom broju kupača. Desno od platforme nema ježeva, plaža je peščana, voda čista, ali je gužva velika, pa ako želite svoje mesto na pesku, morate da poranite. Svih ovih neprijatnosti rešićete se ako se opružite na nekoj od ležaljki, ispod suncobrana, ispred nekog od brojnih restorana. Uslov je samo da naručite nešto, recimo espreso, po ceni od tri evra. Tako ćete za tri evra imati suncobran, ležaljku, plažu i piće, a oni koji se i ovde ne odvajaju od svojih pametnih mobilnih spravica imaće i vaj-faj.

Domaćini vas svuda dočekuju i ispraćaju sa osmehom i pozdravom, kao što je to činio Nikos u svom mini-marketu. Rukuje se sa nama po nekoliko puta, zahvaljuje, otpeva nam poznatu grčku pesmu „Marija me ta kitrina” („Marija u žutom“), a u dva navrata dobili smo na poklon pecivo, iako nismo napravili veliki račun kod njega.

Većina naših ljudi odlučuje se za kuvanje, za šta postoje uslovi u svim vilama, gde vam je na raspolaganju šporet ili električni rešo, frižider i kompletno posuđe. Cene mesa, zavisno od vrste, kreću se od šest do petnaestak evra, ribarnice su dobro snabdevene svežom morskom ribom. Najjevtinija je papalina – pet evra po kilogramu, sardele su šest, tuna i skuša sedam, orada dvanaest, škarpina petnaest, dok za brancin treba izdvojiti dvadeset evra za kilogram. Cene piva u marketima su jedan do dva evra, koliko u proseku košta limenka koka-kole, sprajta ili švepsa. Litar voćnog soka u tetrapaku je jedan i po do dva i po evra, mleko 1,2, vekna hleba 0,80 evra, dok pecivo možete pazariti po ceni od pola evra za štapić sa susamom, do dva i po evra, koliko košta parče pice.

Od voća najviše ima kajsija koje su dobrog kvaliteta i koštaju jedan evro, paradajz je isto toliko, lubenica 0,65, dinja 1,40, krompir i paprika nešto više od pola evra po kilogramu, jaja su 0,20 do pola evra za „domaća”, izraz koji su Grci, izgleda, prihvatili od nas.

Popularni grčki specijalitet giros košta u proseku tri evra, koliko u restoranima vredi i piće – kafa, sok, pivo, mada smo videli i restoran gde kriglu hladnog piva možete da popijete za samo evro i po. Za desetak evra možete da dobijete kompletan ručak, recimo, porciju orade, grčku salatu i piće. Na kraju našeg boravka primetili smo blago povećanje cena nekih proizvoda, a to znači da one koji dolaze narednih dana, možda, neće dočekati baš ove cene.