Bekstvo od rata, bekstvo u brak

Kompozicija „Američki, bez suza” Elvisa Kostela kratka je i upečatljiva slika tragičnog vremena Drugog svetskog rata i istorijske Bitke za Britaniju, tokom koje se na žitelje Londona sručio sav bes Hitlerovih nacista. Bilo je to doba svakodnevnih avionskih bombardovanja, pogibija, spavanja po tunelima metroa, zamračenja, sa jedva pristojnim količinama hrane, bez pesme ili dečjeg smeha, uz stalni urlik sirena za opasnost, kada se na čašicu viskija u lokalnom pabu odlazilo na sopstveni rizik. Naravno, pod uslovom da je isti uopšte bio otvoren.

Ipak, Kostelo londonsku priču prebacuje na američku stranu Atlantika i posvećuje je jednoj po svemu neuobičajenoj kategoriji „ratnih izbeglica” tog vremena. Tačnije, mladim Engleskinjama koje su u godinama opšteg haosa, a u potrazi za budućim muževima, napuštale rodno britansko tlo i masovno se selile u SAD. Njihovi lokalni momci bili su isuviše zauzeti odbranom otadžbine, a na američkom tlu vladali su mir i spokojstvo.

„Na doku u Sautemptonu, prepunom suza i oproštaja, prodavci novina uzvikuju: ’Živele ratne mlade!’ Uskoro će se suočiti sa surovim činjenicama i lažima, novim izrazima za tregere i devojačke stražnjice…”

A njihova žrtva nije bila mala. Naime, nadležni u Vašingtonu čvrsto su rešili da u rat u Evropi uđu tek kada sve zaraćene strane u toj suludoj klanici budu sasvim iscrpene i kada preostane tek da se podigne pobednička zastava. Naravno, američkom rukom.

U Kostelovoj kompoziciji sudbina mladih Engleskinja u oštrom je kontrastu sa neuzvraćenom ljubavlju koju junak pesme oseća prema devojci iz sopstvenog okruženja, Amerikanki. Poređenje svakako ne ide u korist pridošlica, ali objašnjenje se prirodno nameće:

„Jedna je bila kraljica lepote, druga njena drugarica. Poznavale su sve mangupe, barabe i impresarije šou-biznisa. Dok su se momci na frontu baktali sa Hitlerom, one su imale šta da brane. Od ljudi naoružanih žvakaćim gumama i najfinijim najlonskim čarapama…”

Autor različiti lični doživljaj dve kategorije devojaka – domaćih i pridošlih – suptilno naglašava i poređenjem američkog izgovora sa engleskim i rečima koje ne pasuju jednako u oba jezika: „Čini mi se da smo plakali godinama i godinama… Više ni ne razumem engleski, samo američki… Bez suza…”

Desetine hiljada Engleskinja odlučilo se u nevolji na brak sa američkim vojnicima. U potrazi za mestom bez nemačkih bombarderskih napada i sa novim životom bile su spremne da pređu hiljade kilometara. Nažalost, za mnoge od njih bila je to tragična odluka. Nisu ni slutile kakva će im sudbina biti. Nisu mogle da znaju da ih tamo preko okeana čeka život sa ljudima koji su, u najvećem broju, bili obični fizički radnici, slabo plaćeni, sa minimalnim obrazovanjem, pijanci, spremni da maltretiraju supruge, i bez manira na kakve su one navikle u domovini. Sredina u kojoj su se našle bila je sve sem onoga što su u svojoj želji da pobegnu od ratnih strahota mogle da očekuju…

I što je najžalosnije, neprikladnim nazivom – „vojnikuše” (G. I. Brides) – obeležene su za ceo život.

Američki, bez suza

Tamo na obodu Nju Orleansa vrelina je bila zastrašujuća

Ali moja hotelska soba, kao i obično, bila je hladna i neprijatna

Na televiziji, raspinjali su svakoga ko je iskazivao ushićenje

Prebacio sam mantil preko ramena i krenuo u potragu

U salonu „Revlon i žersej” srce su mi obuzeli

„Nategnuti” zvuk klavira i „ubistvene” konobarice

Ona je pevala „Kasno je za sve”, sa čime sam se sasvim složio,

Pogotovo za dve Engleskinje, koje su razmenjivale adrese

Čini mi se da smo plakali godinama i godinama

Više ni ne razumem engleski, samo američki, bez suza

Samo američki, bez suza

Jedna je bila kraljica lepote, druga njena drugarica

Poznavale su sve mangupe i barabe i impresarije u šou-biznisu

Dok su se momci na frontu baktali sa Hitlerom

One su imale šta da brane

Od ljudi naoružanih žvakaćim gumama i najfinijim najlonskim čarapama

Tamo pored fabrike bicikala, dok su sirene zavijale

Čim se vratila na plesni podijum, shvatila je da je ona prava

Mada nije bio ni visok ni lepotan, nasmejala se kada joj je rekao

„Ja sam Šerif iz Notingema, a ovo je Mali Džon”

Čini mi se da smo godinama plakali…

Na doku u Sautemptonu prepunom suza i oproštaja

Prodavci novina su uzvikivali: „Živele ratne mlade!”

Uskoro će se suočiti sa surovim činjenicama i lažima

Novi izrazi za tregere i stražnjice mladih devojaka

A ja sam eto u Americi, i bežim od tebe

Kao što je nekada moj deda hodao ulicama Njujorka

I mislim na sve one žene za koje se pretvaram da su mi važnije od tebe

Kada samo otvorim usta, kao da sam ostao bez reči

Čini mi se da smo plakali godinama i godinama

Više ni ne razumem engleski, samo američki bez suza

Samo američki, bez suza…