U Vranju se gradi vrtić za decu migrante

Na početku krize pozitivan stav prema izbeglicama imalo je 45 odsto građana, u drugom talasu on je uvećan na 47 odsto, a istraživanje iz maja pokazuje da sada iznosi 43 odsto.

– Građani koji od početka imaju pozitivan stav prema migrantima, nisu ga menjali. Do pada procenta pozitivnog stava došlo je jer su ispitanici koji su bili neutralni u međuvremenu, prateći dešavanja u vezi s izbeglicama, izgradili negativan stav prema njima. Oko četiri petine ispitanika i dalje smatra da je Srbija bolje prihvatila izbeglice u odnosu na duge zemlje, a tri petine ispitanika se izjasnilo da razume probleme sa kojima se migranti suočavaju – objašnjava Marko Lazović, direktor agencije „Propozitiv”, koja je sprovela istraživanje.

Državni sekretar Ivanišević ističe da Evropska unija pokriva sve operativne troškove u centrima gde su smešteni migranti. Iz različitih fondova koji pomažu izbeglicama dobijeno je 16 miliona evra. Trenutno u Srbiji boravi između 6.000 i 7.000 izbeglih, a priliv je znatno smanjen, na oko desetak osoba koje dnevno pokušavaju da uđu u našu zemlju, naglašava Ivanišević i precizira da su gotovo polovina migranata u Srbiji deca do 18 godina.

Zato je, kako ističe, najbitnije da im se pruži bar neki vid obrazovanja, jer se poprilično dugo zadržavaju na ovim prostorima. Takođe je pohvalio Fondaciju „Ana i Vlade Divac”, koja će danas, na Svetski dan izbeglica, u Vranju započeti gradnju vrtića za migrante.

On potvrđuje da Srbija nije krajnja destinacija za najveći deo migranata koji ovde borave.

– Samo njih 1.700 je podnelo zahtev za azil. Većina ostalih želi da se domogne Nemačke, tako da teško možemo govoriti o njihovoj integraciji u srpsko društvo. Ali uz pomoć lokalnih zajednica i međunarodnih organizacija nastojimo da im obezbedimo što bolji život, naročito deci, dok su ovde – kaže Ivanišević.

Džon Jang, šef Odeljenja za pravnu zaštitu izbeglica UNHCR-a, ističe da je primetio humanost Srbije i njen odličan odgovor na izbegličku krizu i dok je živeo u inostranstvu.

I Aleks Gejner, direktor Kancelarije za strategiju i koordinaciju programa USAID-a, ističe da je Vlada Srbije pravi primer dobrog odgovora na izbegličku krizu, na koji bi trebalo da se ugledaju druge zemlje.

– Mislim da je ključ uspešnog ophođenja prema migrantima u ovoj zemlji dobra saradnja vlade, NVO sektora i međunarodnih organizacija. USAID je za pomoć Srbiji od početka krize izdvojio dva miliona američkih dolara – istakao Gejner, a od toga je 700.000 dolara odvojeno za projekat „Podrška lokalnim zajednicama u odgovoru na izbegličku krizu”, u okviru koga je obavljeno ovo istraživanje.

Lazović je dodao da je istraživanje pokazalo i da se 45 odsto građana plaši da će im izbeglice preneti neku bolest, dok je trećina zabrinuta da među migrantima ima onih koji su skloni terorističkim napadima i kriminalu. Nenad Ivanišević kaže da su ti strahovi neopravdani.

– U poslednje tri godine nijedan migrant koji je stigao u Evropu nije izazvao teroristički napad, već su ih uglavnom organizovale osobe rođene na Starom kontinentu – ističe Ivanišević.