Pet ponuđača za aerodrom

Ako se pogleda njihov portfolio stiče se utisak da će se za beogradski aerodrom boriti zaista ozbiljne kompanije koje imaju iskustvo u avio-biznisu i upravljanju aerodromima. „Inčion internešenel erport” iz Južne Koreje je, među prvima, još 22. februara dostavio svoju ponudu. To je najveći aerodrom u ovoj zemlji i jedna od najvećih svetskih vazdušnih luka. Ono što je zanimljivo jeste to da na ovom aerodromu, koji se nalazi u Inčionu, lučkom gradu na Žutom moru, postoji i golf teren i spa, ali i Muzej korejske kulture. Ono što rukovodstvo ove kompanije posebno ističe jeste da je procenat izgubljenih prtljaga na ovom aerodromu zanemarljivih 0,0001 odsto.

 Kao jedan od ozbiljnijih kandidata već dugo u domaćoj javnosti figurira francuski „Vensi” koji već poseduje 23 aerodroma u Francuskoj, Portugaliji, Kambodži. Ono, što međutim, može da bude prepreka za ovu kompaniju jeste to što je povezan sa konsultantskom kućom „Lazard” koja je privatizacioni savetnik države za Aerodrom „Nikola Tesla”.

„Terna” iz Atine jedna je od vodećih grčkih građevinskih kompanija koja se bavi građevinarstvom, proizvodnjom električne energije, koncesijama, rudarstvom i upravljanjem otpadom. Između ostalog kod nas gradi Koridor 10. U njoj radi više od 6.000 zaposlenih širom sveta, a u poslednjih pet godina ova grupa je investirala 1,5 milijardi evra.

Posebno je zanimljiv kineski konzorcijum. „Čajna nešenel aero tehnolodži” je u vlasništvu kineske države, proizvođač je odbrambene avijacije i posluje u oblasti bezbednosti.  HNA je jedna od vodećih kompanija u Kini, čija je specijalnost upravljanje aerodromima i investiranje u ovaj vid biznisa. Ova grupacija upravlja sa čak 16 aerodroma širom Kine. Na njihovoj zvaničnoj internet stranici navodi se da njihova imovina vredi 5,8 milijardi evra, poslovni prihodi 680 miliona evra. „HNA erport grupa” godišnje usluži 29 miliona putnika. Poređenja radi, kroz beogradski aerodrom prošle godine prošlo je oko pet miliona putnika.

Na pretkvalifikacioni konkurs za Aerodrom „Nikola Tesla” javilo se 27 zainteresovanih kompanija. U prvoj fazi postupka, kada su pristizale neobavezujuće ponude, država je tri puta produžavala rokove.

I ulazak u drugu fazu praćen je još jednim produženjem roka. Zainteresovani ponuđači su do 30. maja dostavljali neobavezujuće ponude. Prvobitno je bilo predviđeno da do 10. juna država odluči ko se od potencijalnih investitora kvalifikovao za učešće u obavezujućoj trci za aerodrom, ali je to pomereno za 21. jun, na zahtev kvalifikovanih učesnika.

Dakle danas tek počinje prava trka za izbor koncesionara od kada bi trebalo da počnu da stižu obavezujuće ponude.

 Objavljivanjem imena onih koji su prošli kvalifikacije počinje druga faza postupka koja će trajati dva i po meseca (75 kalendarskih dana). To znači da bismo negde početkom septembra trebalo da saznamo kome će država poveriti aerodrom na upravljanje u narednih 25 godina.

Inicijalno, javni poziv je objavljen 10. februara.

Koncesija se daje „za finansiranje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju, održavanje i upravljanje infrastrukturom aerodroma i obavljanje delatnosti operatera”. Prvobitno je procenjeno da koncesija vredi oko 500 miliona evra.