Srpski nacionalni parkovi dobili ličnu kartu

Svih pet knjiga sadrži ukupno 1.800 stranica sa 4.000 članaka koje je napisalo 120 autora. Među njima su istraživači iz najrazličitijih oblasti, koji su se potrudili da svojim prilozima daju sveobuhvatnu sliku svakog područja od izuzetne prirodne važnosti ponaosob, istakao je Roganović.

„Građa u ovim publikacijama raščlanjena je po odrednicama na ukupno trinaest oblasti – od biljnog i životinjskog sveta koji nastanjuju svako od ovih prirodnih bogatstava, preko istorije, arheologije i etnologije, do privrede”, rekao je on, dodajući da sadržaj upotpunjuje i više od 2.000 fotografija, ilustracija i grafičkih priloga.

Među koricama su tako sabrane i odrednice koje se odnose na kulturno nasleđe ovih područja, kao i na naselja, institucije i značajne lokalitete koji, strogo uzevši, ne pripadaju nacionalnim parkovima, ali su s njima funkcionalno povezani.

Tako će čitaoci toma o Kopaoniku moći da saznaju da su ga Rimljani, Turci i Mlečani zvali Srebrna planina i da se upoznaju s pesmama, pričama i predanjima o tom nacionalnom parku. U leksikonu posvećenom Tari ne piše se samo o Pančićevoj omorici i drugim prirodnim znamenitostima, već i o hajducima koji su se skrivali u ovoj gori. Knjiga o Šar-planini pruža uvid i u istorijske okolnosti koje su dovele do toga da bude prozvana „verigama (staroga) sveta” (odnosno „katena mundi” na latinskom). U publikaciji o Fruškoj gori navode se činjenice i o tamošnjim manastirima, dvorcima i fortifikacijskim građevinama, ali i obližnjim gradskim jezgrima Sremskih Karlovaca i Iriga. A kad je o Đerdapu reč, urednica tog toma Ana Milanović iz Geografskog instituta „Jovan Cvijić” Srpske akademije nauka i umetnosti, ilustruje koliko je bio ozbiljan rad samo na ovoj knjizi.

„Samo za ovaj tom postojalo je čak sedam verzija azbučnika pre nego što smo napravili konačnu. Ali, višegodišnjim radom uspeli smo da dođemo do publikacije i edicije koja ima i naučni i popularni karakter, jer je namenjena najširoj publici, od istraživača do turista i studenata”, istakla je ona.

O ozbiljnosti ovog višegodišnjeg poduhvata svedoči i to što je, iako je ediciju formalno izdao „Službeni glasnik”, još sedam javnih preduzeća i institucija učestvovalo u njenoj izradi. Osim uprava pet nacionalnih parkova i Geografskog instituta „Jovan Cvijić” SANU – čiji je urednički tim u saradnji sa leksikografskom redakcijom „Službenog glasnika” učestvovao u odabiru odrednica – za stručnu pomoć bio je zadužen Zavod za zaštitu prirode, a podršku je pružilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ediciju je uredilo 27 urednika, više od 200 stručnjaka iz različitih oblasti i petoro stručnih redaktora. Među njima je bila i Lidija Amidžić, koja smatra da je ova edicija svojevrsna lična karta nacionalnih parkova Srbije, podjednako značajna i za prirodnu i za kulturnu baštinu.

„Ovim smo želeli da skrenemo pažnju i na važnost očuvanja prirodne baštine. Na globalnom nivou, više od 15 odsto svetskog kopna i 3,5 procenata svetskog mora nalazi se pod zaštitom. U Evropi, status zaštićenog područja ima 21 odsto teritorije kontinenta. A u Srbiji taj procenat iznosi svega šest odsto teritorije, iako imamo znatno više prirodne baštine koja zaslužuje da bude uvrštena u taj udeo”, zaključila je Lidija Amidžić.

„Politika” će od idućeg ponedeljka krenuti sa dosijeom o nacionalnim parkovima Srbije, u kojem ćemo čitaocima otkriti samo deo prirodnog blaga naše zemlje.

Edicija u brojkama

4.000 članaka

1.800 stranica

2.000 fotografija, ilustracija i grafičkih priloga

120 autora tekstova

100 autora fotografija

20 geografskih karata