Potraga za starim vrednostima

Kao i sve što se događalo u klubu višestrukih državnih prvaka proteklih decenija, Akademija je bila zamisao predsednika ŠK Beograd Ace Milićevića. I ne samo zamisao, naizgled utopijska, nego i obaveza, posle svih teških udara za klub koji ne želi da se preda, a pre svega posle smrti predsednika i sponzora Akademije Miće Mušovića i klupskog dobrotvora Mome Vučićevića. Nošen idejom da će neko jednog dana prepoznati i podržati prave vrednosti, Milićević uopšte nema nameru da odustaje posle prvih pet godina rada:

– Osnovni cilj Akademije je pomoć vanserijskim talentima da napreduju! Paralelno s tim, želimo da iskoristimo veliku vaspitnu ulogu šaha da naši učenici stasaju u marljive i uporne ličnosti širokog obrazovanja, korisne prvo za sebe, a onda i za društvo.

Taj cilj je odavno postignut. Nema klupskog prijatelja ili člana koji na ulasku u prostorije ŠK Beograd, sada na vrhu fudbalskog stadiona beogradskih „romantičara”, ne zastane da pogleda pametne oči dece, među kojima će sa za mnoge čuti u drugim profesijama, ali će im šah ostati večita ljubav.

Odmah treba reći da besplatna škola ne donosi samo finansijske probleme nego i trenutke gorčine, na primer kada ambiciozni roditelji odu bez reči u drugi klub, tražeći više. Čini se da je, među ostalim zaboravljenim vrednostima, najteže oživeti osećaj zahvalnosti ili klupske pripadnosti.

Naravno, želja za što bržim i većim uspehom često ometa harmoničan razvoj, ili zahteva mnogo intenzivniji rad za pojedince. O tome govori i internacionalni majstor Jovan Todorović, predavač u Akademiji:

– Ideja je bila da se radi na klasičnim principima, po uzoru na sovjetsku školu, pre svega da im se razvije sopstveni način razmišljanja. Tokom godine smo često bili poneti takmičarskim rezultatima, posebno Adele Velikić i Velje Ivića, a trebalo je da budemo jaka srca, da ne marimo za rezultate nego da nastavimo sa školovanjem, pa tek onda da ih pustimo da igraju. Neke stvari se tek sada kod njih bude. Na primer, u partijama Adele, Mihajla Savića i Žike Perovića sve se češće vidi korist od pohađanja kursa problemskog šaha.

Pitamo profesora fizike Jovana Todorovića, po čemu se akademija razlikuje od mnogih drugih šahovskih škola kod nas i odakle mu toliko entuzijazma za nju:

– Realno, osnovna je razlika što Akademija nije komercijalna nego besplatna. U kapitalizmu je sve komercijalno, ali mi smo živeli u bivšem sistemu, od kojeg smo mnogo dobili i prirodno je nešto i da vratimo. Aca Milićević je bio ubedljiv, ja sam se opirao, ali nije vredelo protiv njegovog entuzijzma i ljubavi. Motivisali su me i nebrojeni razgovori sa pokojnim Momom Vučićevićem, krug prijatelja je davao atmosferu...

Ni drugi stalni predavač, majstor Fide i profesor Nemačkog Ivan Martić, nema problema sa entuzijazmom u ovom projektu:

– To je isto kao i rad u prosveti, čovek oseća radost kada prenese znanje, kada vidi kako se neke ideje primenjuju u praksi. Sa svakim sam radio na različit način, na početku najviše sa Veljom Ivićem. Radovao sam se prateći razvoj njegovog talenta ili kada sam išao sa njim u Prag. Bio sam veoma srećan kada sam dobio opkladu sa Adelom, na kadetskom prvenstvu 2013, da će posle skromnog početka sa dva remija, da dobije sve partije do kraja. Svako je zanimljiv na svoj način, sada najviše radim sa Jovanom Srdanović, koja upija znanje. Ne namećem joj svoj stil, poštujem njen. Stvarno sam ponosan na to kako je pobedom na Omladinskom prvenstvu Srbije načinila izvanredan podvig, kako je nalazila za tablom izuzetna rešenja. Pet godina rada je prošlo za čas, sa svakim je poseban doživljaj, čovek se oseti srećan i ponosan što radi sa takvim talentima. Jedino je nezgodno što ne mogu da sa prave dugoročni planovi, jer zavise od novca za takmičenja.

I uprkos svemu, s jedne strane besparici, a s druge –činjenici da se istovremeno radi s decom različitih nivoa, polaznici Akademije su ostvarili – i proslavili u klubu, jer bez toga ne može – mnogo blistavih rezultata. Poslednji pripadaju Adeli Velikić, koja već tri godine igra u državnoj reprezentaciji, nedavno je postala seniorska državna prvakinja, a na upravo završenom turniru „Srebrno jezero” osvojila i normu za ženskog velemajstora. Pre toga je bila šesta na Kadetskom prvenstvu sveta i osvajač zlatne medalje na Studentskom prvenstvu Evrope, i u pojedinačnoj i u ekipnoj konkurenciji.

Velimir Ivić je takođe bio šesti na Kadetskom prvenstvu sveta i omladinski prvak Srbije sa nepunih 13 godina. Svega nešto starija bila je Jovana Srdanović kada je ove godine postala omladinska prvakinja Srbije do 20 godina.

Jednako impresivni su i rezultati kursa problemskog šaha koji u okviru Akademije puni četiri godine. Ilija Serafimović je bio pobednik Međunarodnog simultanog rešavačkog takmičenja u konkurenciji do 12 godina, a danas, sa nepunih 13, jedan je od najperspektivnijih šahovskih problemista sveta. Živojin Perović je trostruki evropski kadetski prvak u rešavanju problema, a Marko Ložajić je odmah uz njega, uprkos tome što je sada uspešni student u Tibingenu. Svi talenti polaznika Akademije izvan šaha, kao što su Jovanin balet ili Ilijina košarka, zasluživali bi poseban članak…

Kao u vreme kada su izuzetni ljudi igrali šah, a mnogi vrhunski šahisti bili takođe izuzetni ljudi.