Mediji bi trebalo da budu zahvalni Trampu

Svetska urednička mreža (GEN), organizacija koja okuplja urednike i menadžere najpoznatijih svetskih medija poput Si-En-Ena i digitalnih kompanija poput „Fejsbuka”, uz pomoć grada Beča organizovala je Samit Svetske uredničke mreže (GEN Samit) na kojem su razmenjivani utisci o najnovijim kretanjima u redakcijama.

Jedan od panela koji su učesnici iščekivali sa najvećim nestrpljenjem bilo je predstavljanje Rojtersovog izveštaja, dubinskog istraživanja o informativnim navikama ljudi na internetu. Kako je objasnio glavni autor istraživanja Nik Njumen, poverenje građana u medije nije na najvišem nivou – manje od polovina ispitanika (43 odsto) veruje informativnim sadržajima.

Studija je sprovedena u 36 zemalja širom sveta i pokazala je da skoro trećina anketiranih (29 odsto) namerno izbegava da čita vesti, pri čemu je razlog koji najčešće navodi taj da ih vesti čine depresivnima. Broj takvih ispitanika najveći je u Turskoj i dvostruko je veći od svetskog proseka (57 odsto) jer je Erdoganovo preuzimanje redakcija odvratilo građane od medija. Uzrok nezavidnog kredibiliteta medija jesu i, dodao je Njumen, izrazite podele u društvu, poput polarizacije u SAD na republikance i demokrate ili u Britaniji na podržavaoce ili protivnike bregzita.

– Oko 40 odsto ispitanika smatra da mediji znaju da odvoje činjenice od izmišljotine, dok 24 odsto ispitanika smatra da su i društvene mreže dobre u tome – istakao je Njumen.

Poslednji podatak je veoma značajan u kontekstu izmišljotina u formi vesti na koje su svi počeli da obraćaju pažnju tokom američkih izbora kada su internetom kružile brojne lažne vesti o kandidatima. Poznato je da većina glasača američke Republikanske stranke ne veruje glavnim medijima poput „Njujork tajmsa”, „Vašington posta” ili Si-En-Ena jer u njima vidi glasila demokrata i jednostrano favorizovanje liberalnog pogleda na svet. Zato nije bilo mesta iznenađenju u tome što je Rojters u SAD izmerio slabo poverenje ispitanika u medije (38 odsto). Novinama, televizijama, radiju i informativnim sajtovima najviše veruju Finci (62 odsto njih) a najmanje Južnokorejci (23). Istraživanje nije obuhvatilo Srbiju, ali jeste neke njene susede, poput Hrvatske i Mađarske, gde je medijski kredibilitet takođe ugrožen (39, odnosno 31 odsto).

Britanci različite medije cene zbog različitih stvari – 70 odsto ispitanih kaže da je sajt Bi-Bi-Sija najbolji izvor informacija na internetu, 30 odsto njih veruje da je „Gardijan” najobjektivniji, a 55 odsto odgovara da sajt „Bazfid” ima najjače autorske komentare.

Teorije zavere i fikcija u informativnoj formi, poput one da je Hilari Klinton umešena u trgovinu ljudima, nisu objavljivane u uticajnim medijima već na sumnjivim sajtovima bez autora, uredničkih timova i adresa redakcija, ali su one svejedno umanjile poverenje ljudi u ono što čitaju. To je u jednoj meri bilo dobro za prave medije jer je deo konzumenata informacija shvatio da treba da se obaveštava isključivo na proverenim sajtovima.

„Poplava lažnih vesti je dovela do toga da je novinarstvo sada postalo još važnije. U SAD su mediji povećali broj onlajn pretplatnika za sedam odsto. ’Njujork tajms’ je dobio novih pola miliona čitaoca koji plaćaju za sadržaj novina na sajtu.”

Ipak, svetski prosek i dalje je veoma nizak – samo 13 odsto ljudi plaća da bi imalo pristup informativnim sadržajima. Najmanje pretplatnika na vesti je u Britaniji (6 odsto), što se objašnjava i dostupnošću informacija na engleskom jeziku, a najveći u Norveškoj (26 odsto), zbog jake čitalačke kulture, tradicije pretplatništva na novine i potrebe da se očuva jezik. Jedan od rezultata istraživanja koji je najviše zabrinuo prisutne u sali je podatak da polovina korisnika pretraživača poput „Gugla” i mreža poput „Tvitera” i „Fejsbuka” ne obraća pažnju na izvor vesti na koju ih pretraživači i društvene platforme prebace. Drugim rečima, svaki drugi čovek koji uđe na vest koja mu se pojavila tokom pretrage, ili koji klikne na vest koju su mu predložili prijatelji na društvenim mrežama ili tamošnji algoritam, nije svestan da je otišao na sajt medija, na primer, na sajt britanskog „Telegrafa”.

„Tehnologije pomažu ljudima da dođu do vesti, ali redakcije moraju da se postaraju da njihovo ime postane prepoznatljivo”, zaključio je Njumen, poručujući medijskim poslenicima da čitalac mora da postane svestan da je na sajtu baš izvesnog medija, a ne bilo gde na internetu.

Društvene mreže na kojima ljudi dolaze do informacija (u procentima)

„Fejsbuk” 70

„Jutjub” 61

„Vocap” 40

„Instagram” 24

„Tviter” 20

Kako čitaoci stižu do informativnih sajtova?

Direktno odlazeći na portal (na primer, na sajt novina ili televizija) 81

Putem društvenih mreža 47

Uz pomoć pretraživača 37