Autoritet nove srpske politike

Kako izgleda arhitektura međusobnih odnosa država na prostoru Balkana i na kojim principima one grade svoj odnos prema međunarodnoj zajednici?

U postojećim okolnostima veoma je teško oblikovati konstruktivne međudržavne odnose s perspektivom trajnosti dogovora i u smeru ostvarivanja stabilnog i održivog regionalnog poretka. Često ni očigledne koristi za svaku pojedinačnu zemlju nisu dovoljan razlog da se iskreno podrži politika koja donosi dobrobit celini. Osnovni razlog je što regionalna celina nikada nije definisana. To nije učinila ni Evropska unija koja bi trebalo da je najpozvanija da sa političkih visova Brisela, bez pristrasnosti, bez podele na miljenike i nepodobne, na civilizacijskim idejama Monea i Šumana, okonča balkanske suprotstavljenosti na isti način kako je to učinila među sopstvenim članicama.

Regionalne političke sesije, u kome god formatu da su se odvijale, ostajale su bez dometa. Učesnici su se oslanjali na snagu svojih pokrovitelja ili su pregovarali sa pozicija prednosti koju daje članstvo u Evropskoj uniji ili NATO, ne retko i sa političkom arogancijom, još češće uz žmurenje ovlašćenih monitora. U situacionom škripcu kompromisi su potpisivani, ali sa mentalnom rezervom, sa „figama” ispod stola. Do pre nekoliko godina i srpski pregovarači su sa međunarodnim činiocima imali jednu priču, a građanima svoje zemlje saopštavali rezultate svoje politike sa „figama” iza leđa.

Direktor Zavoda za udžbenike

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU