Ауторитет нове српске политике

Како изгледа архитектура међусобних односа држава на простору Балкана и на којим принципима оне граде свој однос према међународној заједници?

У постојећим околностима веома је тешко обликовати конструктивне међудржавне односе с перспективом трајности договора и у смеру остваривања стабилног и одрживог регионалног поретка. Често ни очигледне користи за сваку појединачну земљу нису довољан разлог да се искрено подржи политика која доноси добробит целини. Основни разлог је што регионална целина никада није дефинисана. То није учинила ни Европска унија која би требало да је најпозванија да са политичких висова Брисела, без пристрасности, без поделе на миљенике и неподобне, на цивилизацијским идејама Монеа и Шумана, оконча балканске супротстављености на исти начин како је то учинила међу сопственим чланицама.

Регионалне политичке сесије, у коме год формату да су се одвијале, остајале су без домета. Учесници су се ослањали на снагу својих покровитеља или су преговарали са позиција предности коју даје чланство у Европској унији или НАТО, не ретко и са политичком ароганцијом, још чешће уз жмурење овлашћених монитора. У ситуационом шкрипцу компромиси су потписивани, али са менталном резервом, са „фигама” испод стола. До пре неколико година и српски преговарачи су са међународним чиниоцима имали једну причу, а грађанима своје земље саопштавали резултате своје политике са „фигама” иза леђа.

Директор Завода за уџбeнике

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ