Sloveniji skoro ceo Piranski zaliv

Odlukom suda Slovenija nema direktan izlaz na otvoreno more, pošto se njeno more u Piranskom zalivu graniči sa hrvatskim i italijanskim vodama. Međutim, Slovenci su dobili pravo da slobodno koriste za transport deo hrvatskog mora koje se graniči sa italijanskim kako bi došli do međunarodnih voda u Jadranskom moru, gde je dozvoljen ribolov. Uspostavljanje ovog koridora kroz hrvatske vode podrazumeva i slobodu navigacije, nadletanje i polaganje podzemnih cevi i kablova, kao i druga prava određena međunarodnim pravom. Te se slobode odnose na sve civilne i vojne brodove i avione pod svi zastavama, bez ikakve diskriminacija na osnovu nacionalnosti, prenela je televizija N1.

Arbitražni sud u Hagu je, međutim, saopštio da nema jurisdikciju da odluči o hrvatskom zahtevu da slovenački vojni kompleksi ne smeju da ostanu na hrvatskoj teritoriji.

Vlast i opozicija u Zagrebu su uoči objavljivanja odluke bili jedinstveni u stavu da je arbitražni sporazum za Hrvatsku „mrtvo slovo na papiru” i da na miran i trezven način treba tražiti drugi način rešavanja teritorijalnog spora vezanog za morsku granicu. Slovenija je, s druge strane, saopštila da se odluka arbitražnog suda o graničnom sporu mora poštovati.

Za razliku od kopnenih, granice na moru između nekadašnjih jugoslovenskih republika nisu bile određene, pa je to posle osamostaljenja bio glavni problem u odnosima Slovenije i Hrvatske. Za Ljubljanu je u tom sporu ključno pitanje granica u Piranskom zalivu i mogućnost direktnog kontakta Slovenije s otvorenim morem.

Kako podseća hrvatski portal „Dnevnik”, arbitražu o razgraničenju Hrvatske i Slovenije načelno su dogovorili Ivo Sanader i Janez Janša, sporazum su potpisali Jadranka Kosor i Borut Pahor, a odluku o izlasku Hrvatske iz postupka jednoglasno je doneo Sabor za vreme vlade Zorana Milanovića.

Da će se pitanje razgraničenja Hrvatske i Slovenije, pa tako i o Piranskom zalivu, odlučivati međunarodnom arbitražom, načelno je dogovoreno pre gotovo deset godina. Hrvatski mediji napominju da je to bilo „vreme slovenačkih ucena na hrvatskom putu prema Evropskoj uniji i najava kasnijih blokada pojedinih poglavlja”.

Načelan dogovor su, podseća „Dnevnik”, 2007. postigli tadašnji premijeri Hrvatske i Slovenije, Ivo Sanader i Janez Janša koji su se 26. avgusta susreli na Strateškom forumu na Bledu.

Naknadno je postignut dogovor da će o sporu Hrvatske i Slovenije odlučivati međunarodna arbitraža, no Sporazum o arbitraži potpisan je tek dve godine kasnije, kada ni Sanader ni Janša više nisu bili na vlasti.

Sanader je „zahvalio na saradnji” (kasnije se ispostavilo da je bio pritisnut ozbiljnim optužbama koje se i danas rešavaju na sudu), uz objašnjenje da je između ostalog otišao i zbog slovenske blokade pristupnih pregovora s EU nakon što nije hteo trgovati hrvatskim teritorijama, a Janša je izgubio na izborima, takođe opterećen optužbama da je primio mito u slučaju nabavke borbenih oklopnih vozila. Sporazum su tako potpisali premijeri Jadranka Kosor i Borut Pahor.

„Dnevnik” podseća da je proces trebalo da počne kad Hrvatska potpiše ugovor o pristupanju Evropskoj uniji, a obe su zemlje morale su ratifikovati sporazum i unapred se obavezati da će prihvatiti presudu kakva god ona bila.

U Zagrebu podsećaju i na ulogu srpskih medija u ovom slučaju, pa se tako prenosi da je upravo beogradski tabloid „Kurir” prvi, 2015. godine, objavio da odluka o dodeli najmanje dve trećine Piranskog zaliva – ide u korist Slovenije. Potom je zagrebački „Večernji list” objavio audio-snimak nekoliko razgovora slovenačkog člana suda Jerneja Sekoleca sa slovenačkom zastupnicom na sudu Simonom Drenik. U tim se razgovorima čula izjava da su „Slovenci dobili što su hteli na moru” i da će Slovenija dobiti dve trećine, ako ne i više, spornog zaliva. Teritorijalni spor je preko noći postao afera, a mediji su je krstili „Piran gejt”.

Hrvatska vlast, kojoj je tada na čelu bila Kukuriku koalicija, žestoko je reagovala, a tadašnji premijer Zoran Milanović je najavio da Hrvatska izlazi iz arbitraže.