Kad Berkli zakuca na vrata

Životna priča Aleksandre Dende, koja je završila srednju muzičku školu „Stanković”, a potom studije menadžmenta, donekle je neobična. Da jedne večeri, dok je još bila u srednjoj školi, nije čula sjajni glas Ivane Kotov ne bi ni znala da postoji mogućnost da se upiše na Berkli. Iako diplomirani stručnjak za menadžment, odlučila je da okuša sreću i nakon priprema u Atini otišla je da polaže audiciju za Berkli. Položila je i dobila stipendiju, ali nedovoljnu da ostane na studijama, pa se obeshrabrena vratila u Beograd. Kako život ume da podeli dobitne karte kada se najmanje nadate, Aleksandri su se sasvim nenadano još jednom širom otvorila vrata Berklija i to – u Beogradu.

– Kod mene se sve dešava nekako iz drugog puta. Berkli je došao kod mene, 2009, kada su u kartu svetskih audicija uvrstili i Beograd. Prvi put u svojoj istoriji. Prijavila sam se samo da se jednog dana ne bih kajala, da ne bih prebacivala sebi kako nisam ni probala da konkurišem. Moja mentorka Ivana Kotov ostala je kod mene celu noć pred audiciju ubeđujući me da odem i ujutru me ispratila. I, prošla sam. Dobila sam duplo veću stipendiju i uspela da prikupim pare za život u Bostonu. I četiri godine studija „skratila” na dve i po. Završila sam neku vrstu otvorenog smera gde možeš sam da kreiraš svoj program. Ja sam kombinovala performans, kantautorstvo i aranžiranje – priča mlada umetnica koja je tokom studiranja bila uključena u razne projekte među kojima je bilo i učestvovanje u a kapela grupi „Singing trajb” koju su činili muzičari iz 24 zemlje. Aleksandra je bila jedina sa naših prostora a vođa je bio Džon Blejk, muzičar koji je učio od Bobija Mekferina sa kojim je i sarađivao.

– Veći deo našeg repertoara bilo je improvizovanje. Muzika koju smo izvodili bila je bazirana na „vorld mjuziku” a nastupali smo u Berklijevoj sali Bi-Pi-Si ali i čuvenom džez klubu „Rajls” – priča Aleksandra koja je paralelno sa učešćem u raznim projektima pronalazila svoj muzički izraz, otkrivala sebe kao kantautorku.

– Tragala sam za odgovorom na pitanje zbog čega se bavim muzikom, samu sebe nastojala da pretočim u note, u muziku. Tako je i nastao ovaj moj album koji je pre Beograda već predstavljen u Americi i Indiji. Muzici koju slušam ne možete neku etiketu da udenete. A takva je i muzika koju pravim. Kažu za nju da je muzički fluidna i to mi je kompliment. A ako me pitate koji su muzički uticaji, onda su to neosoul, džez, ritam i bluz i to sve uz primese elektronike i blage „vorld mjuzik” uticaje – objašnjava Aleksandra Denda i dodaje kako projekti u kojima učestvuje potpadaju pod sasvim drugačije žanrove.

– Jedan od njih, primera radi, bio je rad na albumu brazilskog gitariste Serhija Pereire. To je brazilski džez i ja sam se predstavila kao vokalni solista. Pevala sam na portugalskom. Član sam i ansambla „Slavorican” slovenačkog saksofoniste Jana Kusa. Muzika koju ovaj ansambl izvodi mešavina je karipskih ritmova i tradicionalne muzike Balkana. To vrlo interesantno zvuči. Taj autentičan miks izvodi nas sedmoro, četvoro sa naših prostora i troje Portorikanaca. Sa tim ansamblom ću nastupiti u Karnegi holu – priča umetnica koja će po povratku u Njujork krenuti u osvajanje novih muzičkih izraza, stvaranju muzike za novi album koji će, možda, za razliku od prvenca, jednog dana premijerno predstaviti u rodnom Beogradu.

Umetnički gluvi telefoni

Postala sam deo i priče koja se zove „Art links”. Reč je o zaista zanimljivom projektu koji spaja umetnike iz različitih disciplina, u kojem oni lančano stvaraju umetnička dela. Nešto poput gluvih telefona ali na umetnički način, umesto reči šalje se umetničko delo. U projektu učestvuju parovi i ja sam u ovoj priči zajedno sa Izraelkom Noom Meir koja se bavi umetničkom akrobacijom. Sva ta dela biće predstavljena u jednoj njujorškoj galeriji – kaže Denda.