Turska najavljuje novi „Štit Eufrata”

Ankara u regionu pre svega vodi računa o svojim interesima, što se nedavno potvrdilo i u sporu oko Kuvajta kada je Turska bezrezervno stala iza režima u Dohi, koji se, uz podršku Pentagona, našao na udaru zalivskih zemalja i Egipta.

„Ukoliko negativan razvoj u regionu bude predstavljao pretnju za građane na našim istočnim granicama, onda neka ceo svet zna da ćemo vojno intervenisati u susednim zemljama. U tom slučaju preduzećemo novu vojnu operaciju kao što je bio ’Štit Eufrata’”, izjavio je predsednik Tajip Erdogan.

Ankara je u avgustu prošle godine upala sa vojnicima u severnu Siriju kako bi očistila to područje od terorista. Ta operacija pod nazivom „Štit Eufrata” je pre svega bila uperena protiv sirijskih Kurda odnosno militantnog krila Partije demokratske unije koji su za Ankaru teroristi isto kao što su to džihadisti Islamske države i drugih ekstremnih grupa koje su u poslednje vreme aktivne na prostorima Bliskog istoka. Oni navodno sprovode etničko čišćenje Arapa i Turkmena na tim prostorima.

U tim vojnim operacijama, koje su trajale do marta ove godine, očišćeno je dve hiljade kilometara na severu Sirije uz tursku istočnu granicu. Na taj način Ankara, pod izgovorom očuvanja teritorijalnog integriteta Sirije, pokušava da spreči Kurde da na severu zemlje proglase autonomiju. Strahuje se da bi to moglo još više da podstakne pripadnike tog naroda u drugim zemljama – u Turskoj, Iraku i Iranu – na stvaranje sopstvene države. Pogotovo što Kurdi u Iraku u septembru najavljuju održavanje referenduma na kome pet miliona pripadnika tog naroda treba da se izjasne da li su za stvaranje nezavisnog Kurdistana.

U Turskoj živi oko 15 miliona Kurda pretežno na jugoistoku zemlje. Nezadovoljni svojim položajem oni su sredinom osamdesetih godina prošlog veka počeli borbu za autonomiju. U oružanim sukobima koji sa povremenim prekidima još uvek traju, stradalo je oko 40.000 ljudi: pripadnika snaga bezbednosti, kurdskih gerilaca a najviše civila. Tu borbu je godinama predvodio Abdulah Odžalan koji sada ispašta doživotnu robiju jer je osuđen da je najveći „krvolok Turske” i „ubica žena i dece”.

Vreme je pokazalo da se kurdski problem ne može rešiti puškama, ali u vladi u Ankari kažu da dijaloga sa „teroristima i separatistima” više neće biti sve dok ne odlože oružje ili napuste zemlju. Pre tri godine na trenutak su bili otvoreni tajni pregovori sa Odžalanom, ali su oni ubrzo propali. Sada su se u Turskoj našli na udaru i kurdski političari koji se zalažu za veća prava svog naroda, što u vladi u Ankari doživljavaju kao „podršku teroristima PKK”. Zbog toga se u zatvoru našao lider legalne prokurdske Narodne demokratske partije Selahatin Demirtaš i još deset poslanika koji bi mogli da budu osuđeni na višegodišnji zatvor. Reč je o trećoj po snazi stranci u zemlji koja je pre dve godine prvi put preskočila prag parlamenta u kome ima 58 od ukupno 550 mesta. U jugoistočnoj Anadoliji nedavno je smenjeno 28 gradonačelnika, uglavnom Kurda, pošto su optuženi da navodno materijalno pomažu teroriste PKK.

U Ankari tvrde da su pripadnici sirijske Partije demokratske unije „filijala” terorističke PKK i osuđuju Pentagon što ih podržava i naoružava. Gotovo da nema dana a da mediji ne objave poneku informaciju o sukobima vojske i policije sa „kurdskim teroristima”, i to ne samo u jugoistočnoj Anadoliji nego u Iraku i Siriji. Turski avioni često bombarduju položaje PKK na iračkim planinama gde oni, navodno, imaju svoje baze i skladišta naoružanja. Ankara se mnogo ne osvrće na proteste Bagdada i objašnjava da se njena vojska na taj način bori protiv terorizma i da je to „u skladu sa međunarodnim pravom” pošto ne planira trajno da ostane u tim zemljama.