Kakva ptica letačica, takvo je i jaje

Oblik i dimenzije jaja svih ptica, kako su utvrdili naučnici, zavise od jednog parametra – koliko dobro one znaju da lete i koliko često to rade.

„Suprotno klasičnim predstavama o tome šta dovodi do oblika jaja, otkrili smo da na njegove dimenzije i oblik prvenstveno utiče sposobnost letenja. Na primer, ptice koje dobro lete, polažu asimetrična ili eliptična jaja. Pored toga, otkrili smo da opna jaja, a ne njegov tvrdi omotač, ljuska, određuje oblik i stvara tu raznolikost jaja, koja može da se vidi u prirodi”, kaže Marija Kasvel sa američkog Univerziteta Prinston, prenose RIA Novosti.

Do ovog zaključka naučnici su došli izučavajući više od 50.000 fotografija jaja od 1.400 vrsta ptica koje žive na svim kontinentima Zemlje. Za analizu tako velikog broj slika, naučnici su stvorili poseban kompjuterski program koji je merio „okruglastost” jaja, njihovu veličine, površinu…

Ovaj program, kako kažu biolozi, izračunava i kako se formiraju jaja unutar tela ptice, a pokušao je i da izračuna koji elementi jaja – žumance, belance, ljuska i opna – najviše određuju njegov oblik.

Ispostavilo se da su oblici ptičjih jaja zaista vrlo raznovrsni. Po rečima naučnika, na Zemlji postoje jaja različitih veličina, od veoma malih do veoma velikih, ima okruglih, ali i onih izdužene forme, potpuno simetrična ili pak asimetrična.

Na veliko iznenađenje istraživača, glavni pokazatelj oblika jajeta nije bila ljuska jajeta ili neki drugi njegov „teški” deo, već opna – tanak sloj koji odvaja ljusku i belance. Kako su otkrili Kasvel i njene kolege, debljina opne, i te razlike u debljini, zapravo određuju kako jaje raste i pretvara se u elipsu ili loptu.

S druge strane, sastav opne određuje drugo neočekivano merilo – sposobnost da ptica leti. Kako objašnjavaju naučnici, ptice koje dobro lete imaju telo sa dobrom aerodinamikom, i to dodatno određuje oblik jaja. Zahvaljujući tome jaja ptica koje dobro lete imaju izdužen oblik i često su asimetrična u poređenju sa jajima ptica koje lete loše ili ne lete uopšte.

Takva zavisnost između oblika jaja i sposobnosti za let, smatraju Kasvel i njene kolege, mogla bi biti karakteristična i za pernate dinosauruse, o čijem načinu života paleontolozi danas vode žestoke sporove. Moguće je da će otkrivanje jaja ovih drevnih dinosaurusa i poređenje njihovog oblika sa jajima drugih giganata iz vremena mezozoika i savremenih ptica dati odgovor na „večno” pitanje paleontologije – da li su mogli da lete ili ne?