Meri krismos

Ljutim se što se menjaju stvari koje ne smeju da se menjaju i što se diraju stvari koje ne smeju da se diraju.

Zbunjuje čoveka, a plaši ga svakako, da najveće civilizacijsko dostignuće nije ni put na Mesec, ni mobilni telefon, ni vakcina protiv tuberkuloze. Ništa od toga. Najznačajniji izum svih imena zove se – lenjir. Nisam siguran ko ga je konstruisao, ali ja bih mu ga s velikim zadovoljstvom gurnuo tamo gde leđa prestaju pristojno da se zovu.

Zašto?

Zato što mogu da podnesem da se granice crtaju mačem, da su proizvod dogovora, da je njihovom stvaranju pomogla i neka reka koja vekovima meandrira između ovih i onih.

Sve bih to razumeo, ali neću i ne mogu da prihvatim da se granice crtaju lenjirom i da se u to ime uvode gubernatori, svetski kapoi koji koriste poslednje penzionerske dane da zakače Nobela.

Nažalost, mnogi od tih „vojskovođa” čulo je samo za najpopularniji Alfredov proizvod dok o njegovom humanitarnom radu ne znaju baš ništa.

Ali to i nije tema, jer da nešto znaju igrali bi se kod kuće s unucima a ne bi glumili Ludog Kapetana, prvog komšiju Meri Popins...

Te dođosmo i do komšija. Zapenili, prave državu na srpskoj nevolji, udarili tablu dobrodošlice na ulazu u Smrdigrad, jedini na svetu koji nema reku.

Rafovi su puni, umesto semenki u fišecima ispred škola prodaju drogu.

Vratio se kući i legenda beogradskih utakmica i bioskopa. Eno ga u Prištini ispred „Granda”, vuče pletenu korpu i povremeno uzvikuje: „Navali, vrući krek(ćići) kod Čika Lazo...”

***

Oglasio se i nama aktuelni američki geometar ambasador Skot nazvavši aktivnosti Rusa na ovim prostorima malignim uticajem...

Nama, opet, kad neko pomene maligne promene na našem terenu sećanje se vraća na američko bombardovanje Srbije i maligni uticaj osiromašenog uranijuma na, na pravdi boga, stradalo i osiromašeno stanovništvo.

Brine se ambasador Skot i zbog ruskog humanitarnog centra u Nišu: ... to je zapravo centar špijunaže... kaže između ostalog ... šta će njima diplomatski status ... zašto da budu nedodirljivi ... reče čovek čija su zemlja i NATO bombardovali Srbiju, i ostade živ. Za razliku od nekoliko hiljada građana koji su tih dana išli na pijac, vozili se vozom ili prelazili mostove. Ili sedeli na noši kao mala Milica. To kaže ambasador zemlje koja ima „Bondstil”, najveću nedodirljivu vojnu bazu u ovom delu Evrope a na našoj teritoriji.

Ne znam da li im je cinizam urođen ili uče u školama?

***

Oglasila se i zamenica genseka NATO-a gospođa Rouz. Ponovila je žaljenje zbog patnji koje je Alijansa nanela Srbima 1999. godine, kao da je Alijansa ime tornada a ne zločinačke i promišljene organizacije koja deluje zna se u čijem interesu.

„Nato nikada ne ide nogom kroz vrata”, kaže mis Rouz.

To je tačno jer NATO ide bombom kroz prozor!

Zašto bi NATO čizma gazila srpsko blato kada mogu da pucaju iz svemira. Njima u ratu vojnik pogine samo kad se predozira ili zakači sidu...

***

Podsetila je ona da je Stoltenberg još 2015. pomenuo žaljenje koje se oseća u sedištu NATO-a zbog bola koji je nanet stanovništvu Srbije!

Kao da ih vidim: službenici u sedištu Alijanse dolaze ujutru pokunjeni na posao, neki nose crninu, neki ne mogu ni da doručkuju od bola, odnosno neprebola zbog onoga šta su nam učinili.

***

Vlada je izglasana i svakom normalnom je drago zbog toga. Ostali bljuju vatru, uglavnom pričaju gluposti, vređaju svakako. Vređaju i Premijerku, ne daju joj ni da počne. A Ružić, duhovit na babu, poklonio je Brnabićki aparat za kafu da je podseti na skrajnutu ulogu Mirka Cvetkovića u onoj Vladi koju je ovekovečio Somborac.

Ostatak opozicije vređao ju je zbog seksualne orijentacije.

***

Oko toga, ne vredi. Moramo iz početka.

Evo u čemu je nesporazum.

Protivnici Parade ponosa, kojih ove godine ima dve (posvađali se), tvrde da ne mogu gejevi da imaju neka posebna prava samo zato polno opšte na specifičan način, a oni koji je podržavaju ne umeju da objasne da u stvari traže prava za duše zarobljene u pogrešnom telu!

A pri tome i jedni o drugi o gej paradama znaju samo iz dokumentaraca iz Brazila gde se u šarenoj koloni svi živi, i napredni i nazadni, i transvestiti i muški i ženski, šatro šibaju kožnim bičevima, ližu bradavice izbušene pirsingom jedni drugima i polivaju se pivom, izazivajući konzervativni i učmali svet.

Problem je u tome što o pravima gejeva svi imaju mišljenje, ali niko nema znanje!

Svi znamo da je čitanje knjiga veoma opasna stvar.

Naime, podstiče ličnu nesigurnost jer čovek ukapira koliko malo zna.

Zato pojedinac odbacuje učenje kao veliki faktor rizika, ali, avaj, zadržava svoje mišljenje!

Onda ga ispolji na gej paradi gađajući učesnike ciglama u glavu... I nemojte da vas neko laže da su obrazovani (s diplomom) ujedno i pozvani da razmrse ovaj problem.

Neće uspeti jer ga traže na pogrešnom mestu – u gaćama, umesto u glavi.

Što reče moj deda: „... vidiš ovoga ... obrazovan, a glup ... šteta!”

***

Uhapsili onog bolesnog Anđusa s 30.000 evra, kaže trebalo mu za letovanje. Zato meni ćerka, posredno, kaže da sam glup.

Ja mislio – ima Pefkohori za 99 evra, deset dana i autobus, poneseš još 200 e i deset mesnih narezaka...

Da imam 30.000 mogao bih da ostanem na Nei Pori ili slični Šabac na moru jedno 30 godina.

***

Razumem ja sve nego se ponekad pravim blesav. Jedino ne razumem zašto se takozvana novinarska udruženja brinu za reketaša?

Biće da je zbog toga što niti je on novinar niti su oni zaštitnici novinara.