Migrante krijumčare pod šifrom „banane”

Ova grupa osnovana je u septembru prošle godine, sa mandatom od godinu dana, koji može biti produžen. Udarnu grupu čine predstavnici MUP-a, iskusni policajci koji su usko specijalizovani za borbu protiv krijumčarenja ljudi, a njome rukovodi zamenik tužioca za organizovani kriminal, kojeg je odredio specijalni tužilac.

– To je u celom regionu jedina ovakva grupa u ovoj oblasti. Po ugledu na našu grupu protiv krijumčarenja ljudi, uskoro će biti osnovane i u Bugarskoj i Mađarskoj i očekujemo da ćemo sa njima imati dobru saradnju – kaže Dragan Često.

Država je strateški preduzela više akcija na suzbijanju krijumčarenja ljudi. Pored osnivanja Udarne grupe, u Krivičnom zakoniku je od 1. juna zaprećena stroža kazna za krivično delo nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi. Za najteži oblik ovog dela, kada je učinjeno od organizovane kriminalne grupe, sada je propisan raspon kazne od tri do 15 godina, a ranije je maksimum bio 12 godina.

Sudovi u praksi najčešće izriču od tri do četiri godine zatvora za pripadnike kriminalne grupe, a za organizatore od pet do sedam godina.

Problem sa migrantima aktuelan je od 2009. godine. Od tada je u Srbiji zbog krijumčarenja procesuirano ukupno 207 osumnjičenih, od kojih je 119 sklopilo sporazum sa tužilaštvom.

– Veliki broj sporazuma govori o kvalitetu krivičnih prijava, koje su potkrepljene neoborivim dokazima – kaže Dragan Često.

Kada se okrivljeni nagode sa tužilaštvom, onda oni i ne dolaze do suđenja, što znatno smanjuje broj predmeta u sudu, ali smanjuje i kaznu za okrivljene, koji snose i troškove postupka, dok tužilaštva zauzvrat dobijaju informacije koje su od velikog značaja za borbu protiv krijumčarenja ljudi i nedozvoljenog prelaska državne granice.

Organizovane kriminalne grupe uglavnom su sastavljene od državljana Srbije, ali u njima ima i stranaca, naročito iz onih država iz kojih potiču migranti. Najveći broj osumnjičenih je bez ikakvog kriminalnog dosijea, što pokazuje da je krijumčarenje postalo „biznis” za mnoge koji do sada nisu kršili zakon.

– Organizatori povezuju pripadnike grupe, koji imaju različite zadatke, od prevođenja do sačekivanja na granici. Zarada svakog pripadnika grupe zavisi od njegove uloge u „operaciji”. Najviše su dobijali oni koji su se izlagali najvećim rizicima, na primer oni koji su sekli žicu na granici. Koliko je posao unosan, može se ilustrovati podatkom da prevoz od Beograda do Beča, po jednoj osobi, košta 1.200 evra – kaže zamenik specijalnog tužioca.

Tužilaštvo koristi posebne istražne metode, koje podrazumevaju prisluškivanje telefonskih razgovora, naravno uz odobrenje suda, kao i tajno praćenje i snimanje. Grupe su otkrivene kombinacijom ovih istražnih tehnika.

– Njihovi razgovori su često šifrovani. Oni dogovaraju isporuku tri gajbe banana. Osumnjičeni je mogao da kaže da njegov ujak drži piljaru, ali snimci su pokazali da nije reč o bananama nego o migrantima. Ponekad kažu da stižu „gume”, a najčešće koriste izraz „roba” – navodi Dragan Često.

Udarna grupa ima za cilj i identifikaciju žrtava trgovine ljudima u lancu krijumčarenja. U tome operativcima pomažu i nevladine organizacije, kao što su Astra i Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Udarna grupa za borbu protiv krijumčarenja migranata ima i materijalnu podršku OEBS-a, ambasade SAD i Međunarodne organizacije za migracije.