Građani zaboravljaju na kućni red

Kako izgleda život u višespratnici kada pojedini stanari nemaju osnovnu kulturu stanovanja, a na kućni red gledaju kao na jednačinu sa tri nepoznate, mnogi Beograđani osetili su bar jednom na svojoj koži. Sa buđenjem prirode, kao nepisano pravilo, raste i broj žalbi građana na komšije koji narušavaju pravila ponašanja u zgradi.

Glasna muzika, zvuk bušilice ili čekića subotom u 15 časova, centrifuge veš-mašine oko ponoći ponekad iznerviraju i najtolerantnije sugrađane. Začini svakodnevice poput komšijske svađe, dečje graje, žamora koji dopire iz kafića koji je smešten u prizemlju zgrade ili gromoglasnog smeha mladića koji posle 22 sata pijuckaju pivo baš ispred prodavnice na ulazu u soliter neizbežne su pojave svojstvene velikim gradovima. Međutim, da bi život u zgradama gde 100 ljudi ima različite navike, rituale, potrebe bio moguć potrebna su i određena pravila. Izbeći podočnjake ili glavobolju posle neprespavane noći, jer je komšija usred srede odlučio da napravi žurku, i otići na posao sa osmehom na licu samo malobrojnima polazi za rukom. Zato i postoji saveznik u borbi za malo mira i malo duše, a zove se kućni red. Neka njegova pravila su čuvanje prostorija i uređaja u zgradama, održavanje, iznošenje smeća, i držanje kućnih ljubimaca.

Kućnim redom predviđeno je, recimo, da od 1. aprila do 30. septembra ulazna vrata budu zaključana od 23 sata do četiri sata ujutru, a od 1. oktobra do 31. marta od 22 sata do pet sati ujutru.

Korišćenje raznih mašina i uređaja, muzičkih aparata, radio i televizijskog prijemnika, kao i sviranje i pevanje u stanu, odnosno zgradi nije dozvoljeno u vreme koje je predviđeno za odmor od 13 do 17 časova i od 22 do pet sati.

Pravila kućnog reda obavezuju sve stanare zgrade, a njihovo drastično kršenje se kažnjava. Obično je reč o mandatnim kaznama u iznosu od 2.500 dinara.

Prema rečima Svetlane Brujić-Marković, glavnog građevinskog inspektora iz opštine Zvezdara, svako preuređenje, obnova ili tekuće održavanje stana građani su obavezni da prijave opštinskim odeljenjima za komunalne i građevinske poslove.

– U zavisnosti od vrste građevinskih radova vlasnik stana je dužan da pribavi dozvolu ili potvrdu u opštini u kojoj živi. Naravno da bi trebalo da vodi računa na kućni red i da ne uznemirava komšije u vreme koje je predviđeno za mir i odmor – ističe Svetlana Brujić-Marković.

Kada je reč o buci koja dolazi iz obližnjeg kafića ili noćnog kluba Vladan Luković, gradski sekretar za inspekcijske poslove, kaže da je rad ovih objekata određen pravilnikom o razvrstavanju ugostiteljskih objekata.

– Kućni red i radno vreme kafića u zgradi su dve odvojene kategorije. Najveći broj prijava odnosi se upravo na buku iz noćnih klubova koji legalno rade do četiri sata. Kada je reč o preglasnoj muzici koju proizvodi neko pojačalo u kafiću, a građani se požale, onda ekološki inspektor izlazi na teren. Tada se angažuju stručne službe koje mere nivo buke i ukoliko je on iznad dozvoljenog donosimo rešenje prema kojem je vlasnik kafića dužan da zapečati uređaj na određenom podeoku na nivou buke koji je dozvoljen – ističe Luković i dodaje da će budući zakon o buci i zakon o komunalnoj policiji rešiti brojne probleme ovog tipa.

D. M.

--------------------------------------------

Nisam na intenzivnoj nezi

„Prema zvaničnim merilima ne poštujem kućni red jer sam već zaradio dve prekršajne prijave i (verovatno) jednu kaznu, a pitanje je šta će se tek desiti. Šta je to sobna jačina zvuka? Zaista pazim da nikome ne smetam, ali neću da svoj život pretvorim u odeljenje za intenzivnu negu. Živimo u gradu, određena količina buke se jednostavno podrazumeva (mašine, cevi, saobraćaj, porodične svađe, muzika). Ako nekome to ne prija, Srbija je puna napuštenih seoskih imanja sa kućama i sve je to upola jeftinije od garsonjere u gradu”, napisao je učesnik foruma na Internetu na kome se raspravljalo o poštovanju kućnog reda u zgradama.