Tramp usamljen u zaštiti naftaša

Zapravo jedino se američki predsednik Donald Tramp protivio insistiranju ostalih da se istakne štetnost fosilnih goriva, pre svega nafte i uglja, po prirodu te da istakne namera članica da u potpunosti primene Pariski klimatski sporazum o smanjenju prosečnih temperatura na Zemlji sprovođenjem mera smanjenja emisije štetnih gasova. Kancelarkin tim uspeo je da osigura da se Turska i Saudijska Arabija ne priklone Trampovom stavu po pitanju fosilnih goriva, ali nije uspeo u nastojanjima da dvadesetorica ne budu podeljena u razmeri 19 prema 1, to jest da SAD ostanu usamljene.

Kao svojevrsni uspeh ističe se to što su američki pregovarači prihvatili obavezu o „borbi protiv protekcionizma”, iako su mnoga Trampova obećanja koja se tiču trgovine u svetu najčešće tumačena kao najava američke protekcionističke i izolacionističke politike. Doduše, u zaključcima G-20 se navodi da je važno da trgovina bude uzajamno korisna, ali i da države mogu da preduzmu legitimne korake odbrane svojih radnika i industrija.

Što se tiče pregovora sa Trampom, Merkelova je rekla da su postigli dobre rezultate po nekim pitanjima, ali da su neke oblasti, kao što je trgovine, ostale teške.

„Sada sam zadovoljna da smo bili u stanju da kažemo: moramo da održimo tržišta otvorena”, rekla je ona, ističući da su kompromisu o trgovini prethodili „teški pregovori” sa SAD, ali da su se na kraju lideri G-20 saglasili da se bore protiv protekcionizma i da promovišu fer praksu u trgovini.

Ono što je, međutim, bila najteža prepreka, jeste deo zaključaka koji se tiče klime. Kako „Politika” saznaje, američki pregovarači najpre nisu želeli da se u završnom saopštenju samita opšte pominju fosilna goriva i štetnost njihovog korišćenja po klimu, a kada je preostalih devetnaest pregovarača na tome insistiralo, Amerikanci su izneli predlog koji je ostale dodatno razbesneo. Naime, američki pregovarač je predložio da u završni dokument uđe formulacija da će „SAD raditi na tome da pomogne drugim zemljama da imaju pristup čistim fosilnim gorivima”.

Pominjanje nafte i uglja kao „čistih goriva” iznenadilo je i razbesnelo pre svega zapadnoevropske pregovarače, tako su pregovori o ovom pitanju uticali da se samit produži dok se nije došlo do solomonskog rešenja da se iznese stav svojevrsne G-19, ali i nešto ispoliran stav Amerike. Pa je tako u završnom dokumentu istaknuto da 19 članica G-20 ističe svoju „snažnu posvećenost Pariskom sporazumu, krećući se brzo ka njegovoj punoj primeni” te da je pitanje primene tog sporazuma „nepovratno”.

S druge strane, u dokumentu je ukazano na nedavnu odluku Donalda Trampa da povuče SAD iz ovog sporazuma, pri čemu je ukazano da će SAD „nastojati da blisko sarađuju da ostalim zemljama kako bi im pomogle da imaju pristup korišćenju fosilnih goriva na čistiji i efikasniji način i kako bi pomogle da razviju obnovljive i ostale izvore čiste energije”.

„Izmenili smo deklaraciju i ona jasno govori o tome šta žele SAD i ističe ono šta žele ostale države pitanju klimatskog sporazuma. Apsolutno je jasno da to nije zajednički stav”, rekla je Merkelova, dodajući da se na tome radilo sve do juče u podne. „Mislim da je veoma jasno da nismo mogli da postignemo konsenzus, ali razlike nisu sakrivene u papirima, već su jasno iznesene”.

Prema rečima Kristofa Šota, jednog od direktora američke nevladine organizacije Avaaz, koja promoviše globalni aktivizam po pitanju klimatskih promena, ljudskih prava i siromaštva, ovakav rezultat samita je dobar po planetu.

„Trampov planirani klimatski puč nije uspeo da podeli G-20. Došao je, video je i pao je, kada je shvatio da preostalih 19 zemalja, uz podršku miliona ljudi širom sveta, nisu spremne da se prepuste njegovim klimatskim iluzijama”, rekao Šot, dodajući da planeta Zemlja vodi 1 prema 0 u borbi sa Trampom.

Međutim, ono što je zapravo najuočljivije na ovom samitu jeste činjenica da je, zahvaljujući Trampu, ovo prvi samit G-20 na kojem Zapad nije imao jedinstven stav po većini najvažnijih tema, pri čemu je neformalno stvoreno G-19.