Ruska veza Trampovog sina

Donald Tramp mlađi je potvrdio da je Natalija Veselnicka došla kod njega u Njujork u junu prošle godine jer je, prema rečima njihovog zajedničkog poznanika, imala podatke koji su mogli da naštete tadašnjoj kandidatkinji demokrata. Priznanje je bilo veliki udarac za Belu kuću jer je pokazalo da je Trampov tim bio spreman da primi pomoć strane, a mnogi u SAD bi rekli čak i neprijateljske vlade da bi porazili bivšu prvu damu i pobedili na izborima. Junior je još više zakomplikovao život porodici kada je objavio mejlove koje je razmenio sa posrednikom koji ga je uputio na pravnicu iz Moskve. Iz prepiske se jasno vidi da je on sve vreme bio svestan da pomoć koja mu se nudi dolazi u okviru ruskih napora da pomognu njegovom ocu da dođe na vlast. Prijatelj mu je opisao Veselnicku kao „rusku vladinu advokaticu” koja ima „veoma značajne i poverljive informacije, što je deo podrške ruske vlade za Trampa”. Trampov naslednik je odgovorio da voli kako to sve zvuči, što ga je dodatno ukopalo, lišavajući ga mogućnosti da se pravda da nije znao o čemu će razgovarati ili da nije bio veoma zainteresovan. Mejlove je prosledio Kušneru i Menefortu koji su pošli sa njim na sastanak, za koji Tramp mlađi tvrdi da je bio traćenje vremena jer Ruskinja navodno nije ništa znala o Hilari Klinton.

On je za Foks njuz izjavio da nije uradio ništa loše jer izborni štabovi redovno prikupljaju informacije koje mogu da naškode njihovim političkim protivnicima. Demokratska stranka je u Ukrajini prikupljala podatke o saradnji između Meneforta i bivšeg proruskog predsednika Viktora Janukoviča.

Ipak, malo ko se u Vašingtonu slaže da je ovo najobičnije izborno ponašanje. Nekadašnji demokratski kandidat za potpredsednika Tim Kejn je izjavio da se čak može govoriti i o izdaji, što su profesori prava odbacili, objašnjavajući da je za tako nešto, po ustavu SAD, potrebno da ste pomogli  neprijatelju u ratu. Druga je stvar ako je prekršen zakon koji Amerikancima zabranjuje da na izborima primaju pomoć od stranaca, mada se vodi rasprava o tome da li se zabrana odnosi samo na donacije ili i na informacije.

Sve američke obaveštajne službe tvrde da je Kremlj naložio hakerske napade na Demokratsku stranku da bi pomogao konzervativcu, što je Moskva demantovala. Po predsednika bi bilo najopasnije kada bi se ispostavilo da su njegovi saradnici šurovali sa ruskim hakerima dogovarajući se sa njima o sajber-udarima i objavljivanju prepiske demokrata. „Obijanje” servera je krivično delo i mnogi smatraju da iako junior možda nije mogao da zna kako su Rusi došli do informacija o Hilari Klinton, on je morao da ima u vidu da je verovatno reč o nečemu nezakonitom. Podržavaoci vlade ističu da Trampovi saradnici svakako treba da odgovaraju ako su imali bilo šta sa upadom u mejlove. Oni, međutim, dodaju da objavljivanje prepiske koju je neko drugi hakovao ne bi bilo sporno jer to stalno rade i mediji, kao kada izlaze u javnost sa podacima koje su im dostavili Edvard Snouden ili Čelsi Mening.

Šef Bele kuće je izjavio da je ono što se sada radi sa njegovim sinom „najveći lov na veštice”, ali mu protivnici uzvraćaju pitanjem šta bi uradio Vladimir Putin da je saznao da su Rusi sarađivali sa CIA da bi uticali na rezultate ruskih izbora, posebno ako to ne bi bilo u njegovu korist. Mesec dana posle susreta Trampovog sina i ruske advokatice, „Vikiliks” je objavio elektronsku poštu demokrata iz koje se videlo da je stranački vrh pomogao Hilari Klinton da dobije partijske izbore protiv senatora Bernija Sandersa. Nešto kasnije hakeri su upali i u poštu šefa izbornog štaba nekadašnje državne sekretarke, pa je isplivao i transkript njenog govora pred bankrima sa Volstrita kojima je objasnila da ne misli stvarno sve ono loše što je o njima izgovorila u kampanji.

Moskva je odbacila navode da je Veselnicka istupala u ime vlade, što je i ona potvrdila izjavljujući da informacija iz mejlova u kojima je označena kao advokat Kremlja nije tačna. U SAD je poznata kao branilac izvesnih ruskih državnih kompanija i zagovornik ukidanja američkih sankcija pojedinim ruskim državljanima zbog kršenja ljudskih prava. Tramp mlađi je istakao da se na kraju ispostavilo da je ona želela da sa njim priča ne o Hilari Klinton već o ukidanju sankcija. Na njegovu nesreću, američkoj javnosti je mnogo zanimljivije o čemu je on hteo da priča sa njom.