Mogerini: Put ka EU bez prečica
Datum pristupanja Evropskoj uniji u najvećoj meri zavisi od Srbije, a članstvo će doći sa reformama i sa normalizacijom odnosa sa Kosovom, rekla je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini. „Predsednik Vučić zna – kao i lideri u regionu – da u najvećoj meri od Srbije zavisi kada će odrediti datum pristupanja EU. Oboje želimo Srbiju u EU. Srpsko rukovodstvo ja ambiciozno, pa smo i mi”, izjavila je Federika Mogerini u intervjuu za „Juropijan Vestern Balkans”.
Navela je da u pogledu budućnosti dijaloga Beograda i Prištine „dobra doza optimizma i posvećenosti uvek može da doprinese dijalogu”.
Kad je reč o pristupanju zemalja Zapadnog Balkana EU, visoka predstavnica kazala je da su „kriterijumi za pristupanje jasni za sve i tu nema prečica”, a tempo reformi, prema njenim rečima, zavisi od svakog glavnog grada i svakog rukovodstva jedne zemlje, prenosi Tanjug. Visoka predstavnica EU je, doduše, dodala da su vrata otvorena, a da „sve zavisi od svakog iz zapadnobalkanske šestorke, da pređu liniju i pridruže nam se” i da „EU neće nikada biti kompletna bez Zapadnog Balkana”.
Mogerinijeva je tako, na posredan način, odgovorila i na nedavnu inicijativu sedam država članica EU iz centralne Evrope – Mađarske, Slovačke, Poljske i Češke, dakle Višegradske grupe, kao i Austrije, Slovenije i Hrvatske. Ministri spoljnih poslova tih zemalja su u Budimpešti pozvali Brisel da ubrza proces pristupanja Srbije i Crne Gore tom bloku, uz upozorenje da bi neuspeh u integraciji zapadnog Balkana mogao da predstavlja bezbednosnu pretnju čitavom centralnoevropskom regionu.
Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto je tom prilikom zatražio da EU ubrza trenutne pregovore o pristupanju sa Crnom Gorom i Srbijom i otvori pregovore o članstvu i sa drugim zemljama na Zapadnom Balkanu. A ministar spoljnih poslova Slovenije Karl Erjavec naveo je da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da dobiju pomoć u primeni reformi neophodnih za članstvo u EU.
Na dilemu koliko te zemlje zaista mogu da pomognu ulasku regiona u EU odgovori su, međutim, bili različiti. Za jedne njihova pomoć tumačena je kao značajna, zbog javnog zagovaranja našeg bržeg članstva, kao i da je dobro da ih imamo uz nas. Drugi su, međutim, isticali da ta pomoć ipak ne može da bude presudna u Briselu, u kojem se najviše sluša glas ključnih zapadnih zemalja, poput Nemačke ili Francuske.
Poziv sedam zemalja centralne Evrope nije prvi put da pojedine zemlje EU ili grupa njih podnose inicijativu za ubrzanje puta Srbije i Zapadnog Balkana. Tako su početkom 2010. godine, ministri spoljnih poslova Mađarske, Austrije i Grčke Savetu ministara EU predložili integrisanje zapadnog Balkana do 2014. godine, na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata. Prethodno se 2009. nekadašnji šef italijanske diplomatije Franko Fratini, založio u predlogu od osam tačaka, da se ubrza evrointegracija našeg regiona.
Vučić: Želimo da znamo da li je Evropa zaista zainteresovana
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je za Srbiju ključno da EU kaže da li je zainteresovana za članstvo Srbije i u kom roku. Vučić je u intervjuu italijanskoj agenciji ANSA rekao da je to za Srbiju ključno pitanje i da ne želi više da sluša obećanja. „To je za nas ključno pitanje. Ne želimo više da slušamo obećanja i odugovlačenja. Želimo da znamo da je Evropa zaista zainteresovana za nas i u kom roku”, kazao je Vučić.
Prilikom nedavnog boravka u Briselu, povodom razgovora o nastavku dijaloga sa Prištinom, predsednik Srbije je naveo da će od visoke predstavnice Evropske unije Federike Mogerini zatražio da se ubrza postupak prijem naše zemlje u EU. Srbija, kako je prilikom ovog susreta izjavio Vučić, posle značajnog dela provedenih reformi, i dosta posla koji je još pred njom, traži da njeni građani imaju jasnu perspektivu i jasan cilj. „Da znamo gde je i kada ga dostižemo”, naveo je predsednik.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
