Nemačka se brani od kupaca iz Kine

Istini za volju, na samitu G-20 u Hamburgu formalno su Nemci ubedili Trampa da prihvati obavezu o „borbi protiv protekcionizma”, ali su u isti završni dokument samita uneli i američki zahtev „da države mogu da preduzmu legitimne korake odbrane svojih radnika i industrija”. Prema svemu sudeći, Berlin nije dugo čekao da upravo taj deo ispuni, pa je proteklih dana nemačka vlada usvojila predlog zakona kojim ulagačima van Evropske unije otežava kupovinu strateški važnih nemačkih firmi. To su one koje rade za vojnu industriju, ali i one koje snabdevaju uslugama ili softverom strateški važne infrastrukturne sektore, uključujući sistem snabdevanja strujom, nuklearne elektrane, vodosnabdevanje, telekomunikacione mreže, bolnice, železničke stanice i aerodrome.

Prema rečima savezne ministarke ekonomije Brigite Cipris, poslednjih godina je znatno porastao broj preuzimanja nemačkih firmi i po broju i po složenosti takvih poslova, tako da je nemačka vlada „zato proširila opseg provera u zavisnosti od sektora poslovanja” firme koja je na prodaju.

„Mi ostajemo jedna od najotvorenijih ekonomija na svetu, ali moramo da uzmemo u obzir i uslove fer konkurencije. To dugujemo našim kompanijama. One se često takmiče sa zemljama čije privrede nisu tako otvorene kao naša”, saopštila je ministarka, dodajući da će ubuduće obaveštavanje države o prodaji, kao i duže vreme koje država ima da ispita konkretnu prodaju, omogućiti „veću zaštitu i reciprocitet za kompanije koje pripadaju kritičnoj infrastrukturi”.

Osim što su proširila listu sektora kojima pripadaju firme čija prodaja mora da prođe državnu proveru, nova pravila su i duplirala vreme sa dva na četiri meseca, koliko državni službenici imaju za proveru predložene kupovine koju obavlja zemlja koja nije članica EU, pa čak i ako nije članica EU ali je deo Evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (EFTA), poput Švajcarske i Norveške. Povrh toga, predlog zakona jasno sprečava da se ova vrsta provere izbegne „indirektnim” preuzimanjem, to jest da neka firma van EU otvori kćerku firmu unutar granica EU i njom pokuša da, bez provere, kupi neku nemačku strateški važnu kompaniju.

Prema rečima državnog sekretara za ekonomiju Matijasa Mahniga, Nemačka je svesna da su firme koje pripadaju kritičnoj infrastrukturi veoma atraktivne za strane ulagače.

„Mi smo zaista jedna otvorena politička ekonomija, ali mi nismo naivni”, rekao je za „Zidojče cajtung” Mahnig.

Nemačko ministarstvo ekonomije je saopštilo da će sa Francuskom i Italijom raditi da se izdejstvuju i slične promene evropskih propisa. Ovaj trio je nastao u junu na samitu EU na kojem je prvi put učestvovao novi francuski predsednik Emanuel Makron, zatraživši tada stvaranje evropskog mehanizma za sprečavanje neželjenih preuzimanja evropskih kompanija. Tada su lideri evropske „dvadesetosmorke” zatražili od Evropske komisije da analizira strane investicije u sektorima kao što su energetika, bankarstvo i tehnologije, gde pre svega Kina nastoji da kupi evropsko tehnološko umeće. Nedelju dana kasnije, i sama Merkelova je u jednom intervjuu rekla da želi da zaštiti „strateške” industrije EU i da EU „odbrani svoj uticaj i pre svega da govori jednim glasom” sa Pekingom.

Prema saznanjima „Zidojče cajtunga”, Nemce je na promenu sopstvenih propisa motivisalo upravo prošlogodišnje kinesko preuzimanje nemačke robotičke kompanije „Kuka” iz Augsburga. Kada je kineski proizvođač kućnih aparata „Midea” ponudio za ovaj nemački tehnološki dragulj vrtoglavih 4,5 milijardi evra, nemačke vlasti su na sve načine pokušale da ovu transakciju spreče pa čak i da pronađu nekog evropskog kupca ili konzorcijum kupaca za ovu firmu, čiji roboti su ključni za mnoge nemačke industrijske pogone. Međutim, to im nije uspelo, budući da su čak i nemački giganti, poput „Simensa”, smatrali da je cena previsoka.

„Kuka” je na kraju otišla u ruke Kineza, a od tada se razbuktao nemački strah da će im Kinezi pokupovati tehnološke kompanije čiji proizvodi „hrane” nemačku industrijsku proizvodnju, te da će sve premestiti u Kinu. Međutim, zasad Kinezi to nisu uradili ni sa jednom kupljenom nemačkom firmom, ali jesu Amerikanci.

Američki automobilski gigant „Tesla motors” kupio je početkom ove godine nemačku firmu „Groman inženjering”, koja je godinama bila dobavljač nemačkim auto-gigantima „Dajmler” i „Be-Em-Ve”, ali sada naprasno bezmalo kompletnu svoju proizvodnju prodaje „Tesli”.

Uprkos tome, Nemce i dalje više brinu kineski kupci. Kada je krajem prošle godine kineski investicioni fond „Fudžijan grand čip” dogovorio kupovinu nemačkog proizvođača čipova „Ajkstron” za 670 miliona evra, Nemci su takođe pokušali da spreče transakciju, navodeći mogućnost da su „ugroženi nemački bezbednosni interesi”. Uprkos tome, prodaja bi bila izvršena da Nemcima u pomoć nisu pritekle američke obaveštajne službe, koje su upozorile da bi prodaja „Ajkstrona” Kinezima imala posledice na američku vojnu industriju i da predstavljaju „rizik za nacionalnu bezbednost”, pa su američke vlasti zabranile prodaju, budući da ova tehnološka kompanija ima pogon i u SAD.

Tako je prošle godine „Ajkstron” ostao u vlasništvu Nemaca, ali ne i rekordan broj od 873 nemačke kompanije koje su u 2016. kupili američki, kineski i evropski ulagači, čime se samo povećao nemački strah od gubitka nemačkog tehnološkog znanja i proizvodnje.