Kupac Energoprojekta

Podsećaju da je otpustio mnogo radnika i da se akcionari „Napreda” sude s njim, jer im je isplatio manje para za akcije pa sada, prema odluci suda, mora da im nadoknadi razliku koja se meri milionima evra.

Bojović je rođen 1957. u Andrijevici, u radničkoj porodici. Odrastao je uz brata blizanca Dragoslava, mlađeg brata Dobrašina i sestru Draganu. Sa porodicom je i u poslovnim odnosima i s braćom i sestrom radi više decenija. Kaže da se trudio da uvek vodi jedan osnovni biznis. Pri menjanju sektora biznis nije gasio već ga je prepuštao braći i sestri.

Posle diplomiranja na Ekonomskom fakultetu zaposlio se u Beobanci, a s privatnim biznisom počinje 1989. godine. Poslovao je, između ostalog, i sa kompanijom „Dijamant” i kaže da je bio jedan od najvećih izvoznika sirovina zrenjaninske fabrike. Kaže i da je najviše naučio od Borke Vučić i Save Kneževića, nekadašnjeg direktora „Dijamanta”. Svojim najvećim uspehom smatra period od 1995. do 2005. godine, jer je, kako kaže, uspeo da u tom politički, ekonomski i privredno poremećenom vremenu stvori kapital i ostane imun na pritiske sa svih strana.

U „Napredu” je prvo bio direktor, a od 2003. godine počinje da kupuje akcije preduzeća. Kaže da nije previše vagao, jer je sa tom kompanijom i ranije sarađivao.

Interesantno je da je 2011. godine, njegov „Napred” jedini u to vreme, platio konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem, i to 750.000 evra za četrdesetak ari u novobeogradskom Bloku 34.

Njegov recept za uspeh je, kaže upornost. Ukoliko imate ideje i znate šta želite, ne smete odustati od svojih planova: postavljajte više i teže ciljeve i ne zadovoljavajte se trenutnim rezultatima. Kaže da u poslu ne toleriše neiskrenost, zahteva posvećenost radu, a nagrađuje želju za novim saznanjima. Nije previše strog, ali ne može se reći ni da je popustljiv.

Izjavljivao je da mašta da jednog dana u kolekciju od oko 200 slika, u kojoj dominiraju dela Petra Lubarde, uvrsti i repliku „Noćne straže”. Osim Rembranta, divi se flamanskim slikarima i Dadi Đuriću. Bojović je veliki zaljubljenik u književnost. Danilo Kiš je pisac kome se stalno vraća, dok su Crnjanski i Dostojevski „van svake konkurencije”.