Gladni radnici „Goše” davali krv za sugrađane

U utorak je u ovoj varošici izmerena najviša temperatura u Srbiji – okruglo 40 stepeni. Zato su  „Gošini” radnici, 108. dana štrajka rešili da obustave sedenje na pruzi i vrate se u krug fabrike, gde su nastavili štrajk.

Da li će nekoga „nasekirati“ štrajk glađu koji štrajkači najavljuju od ponedeljka, više nisu sigurni. Ali, od namere ne odustaju.

Nas više niko ne vidi, kao da ne postojimo. Direktori firme išli su u Beograd, trebalo je navodno da ih primi ministar Goran Knežević, ali do susreta nije došlo jer je bio sprečen. Nas niko nije pozvao da idemo na taj razgovor. Pošto je situacija takva, krenućemo u štrajk glađu, pa dokle izdržimo, priča za „Politiku” Milan Vujičić, predsednik štrajkačkog odbora.

I dok se spremaju za najradikalniju vrstu protesta, iscrpljeni, gladni i očajni radnici „Goše” smogli su snage da budu i humani. Čim su na lokalnoj televiziji čuli apel da palanačkoj bolnici nedostaje krv i da su potrebni dobrovoljni davaoci, njih 15 se uputilo da donira najdragoceniju tečnost. Potom je isto učinila još jedna grupa štrajkača.

Eto, da pokažemo da smo mi pre svega ljudi, ne samo štrajkači, da smo spremni da dajemo, a ne samo da tražimo, poručio je Vujičić u ime zaposlenih u štrajku.

Od 15. maja, kada je potpisan sporazum sa poslodavcem o dinamici isplate zaostalih zarada, na račune radnika „Goše” leglo je tek po 100 dinara, kako bi se, kaže on, izbegla blokada računa. Po tom sporazumu do 25. maja svakom radniku trebalo je da bude isplaćeno po 30.000 dinara, ali kako to nije ispoštovano, sutradan je odmrznut štrajk prekinut na dva dana. Od početka štrajka uplaćena im je jednokratna pomoć vlade od po 60.000 dinara, i od strane poslodavca ukupno 70.000 po radniku. Svakom od njih „Goša” u proseku duguje između 500.000 i 800.000 dinara. Još uvek im nije povezan radni staž, a knjižice ponovo nisu overene.

Štrajk u „Goši” počeo je prvih dana marta.