Naš oficir u Beogradu imaće diplomatski status

Kako Fronteks može da pomogne Srbiji u rešavanju migrantske krize?

Mi sarađujemo sa nadležnim organima u Srbiji kroz takozvane radne aranžmane. Jedan od tih vidova saradnje je analiza rizika u oblasti nelegalne migracije i bezbednosti. Takođe sarađujemo i u pogledu ilegalne trgovine oružjem, zatim suzbijanja raznih kriminalnih aktivnosti, krađe vozila pa čak i prevencije terorizma, jer je i taj aspekt deo našeg mandata kada je reč o čuvanju granica.

Verovatno je migrantska kriza u ovom trenutku najviše u vašem fokusu?

Mi u Fronteksu organizujemo obuke za pripadnike srpske policije kako bi ona unapredila svoje veštine za razne poslove, između ostalog i za povratak migranata. Pošto je reč o ilegalnim migrantima iz Avganistana, Pakistana koji borave u Srbiji, a koji nemaju pravo da uđu u EU, mi organizujemo obuku za pripadnike srpske policije kako bi bili osposobljeni da prate migrante u proceduri njihovog povratka u zemlje odakle su došli. Takođe, imamo određene aktivnosti koje su usmerene na to da Srbiju pripremimo za ono što je čeka kada bude postala članica EU. U tom smislu imamo neke projekte iz IPA 2 fonda. Konkretno, mi smo zaduženi za projekte koji se tiču upravljanja granicama i upravljanja migracijama i naš srednjoročni cilj jeste da pomognemo Srbiji jer znamo da će njene policijske snage, jednog dana kada ona bude u EU, biti deo Fronteksa.

Da li je tačno da ste tražili da vaše osoblje dobije diplomatski status u Srbiji?

Kao što sam rekao, imaćemo oficira za vezu koji će da radi u delegaciji EU. S obzirom na to da je delegacija EU diplomatska misija, onda će samim tim i taj oficir za vezu da ima diplomatski status. Isti princip smo primenili u Turskoj gde imamo oficira za vezu koji radi u Delegaciju EU u Ankari i taj isti princip ćemo da primenimo u Nigeru gde takođe imamo oficira za vezu koji sedi u Delegaciji EU, jer je ova misija svojevrsna ambasada.

Fronteks ima potpunu sliku o kretanju migranata. Možemo li očekivati novi i možda veći talas izbeglica iz Azije i Afrike?

Za sada glavni fokus i istovremeno glavni izazov za EU predstavlja centralna mediteranska ruta kojom migranti idu od Libije do Italije. Ove godine zabeležili smo 85.000 migranata koji su koristili ovu rutu. Većina njih su ekonomski migranti koji dolaze iz zapadne Afrike, iz podsaharskih zemalja. Takođe imamo i veliku grupu iz Bangladeša, koji avionima dolete do Tripolija i onda na magarcima ili slično putuju dalje, a potom morskim putem do Italije. Tu, na putu do Italije, postaju žrtve krijumčara. Od početka ove godine zabeležili smo oko dve hiljade smrtnih slučajeva na ovom putu. Druga velika ruta je istočna gde od Turske jedan krak ide ka Bugarskoj, drugi ka Grčkoj. Ona je u velikoj meri pod kontrolom, naročito od kada je sklopljen sporazum između Turske i EU. Štaviše, od tada je broj migranata koji koriste tu rutu opao za 95 odsto. To je dobra vest i za samu Srbiju.

Kako komentarišete potez Mađarske koja je pustila struju na granicu sa Srbijom?

Kada je reč o zaštiti granica, svaka zemlja članica „šengena” može da izabere instrumente koje će da primenjuje, tako da ne mogu da kažem koji su konkretno instrumenti dobri ili ne. Ograde skrenu migrante sa njihovog puta, ali one ne rešavaju problem. Naša agencija je upravo tu da podstiče saradnju sa susednim zemljama jer mi smatramo da je to pravi način za rešavanje problema. To je i poruka koju sam došao da prenesem u Beograd – da želimo da još više unapredimo saradnju sa Srbijom, a ne da dižemo ograde ili zidove.

Koliko je migranata došlo u Evropu od početka krize, a koliko ih je vraćeno u njihove zemlje?

U EU je 2015. godine ušlo 1,1 do 1,2 miliona ilegalnih migranata. Većina njih je preko Grčke i Bugarske završila u Nemačkoj, a mnogo ih je otišlo i u Švedsku. Taj broj je 2016. smanjen na oko 380.000. Što se tiče repatrijacije, 170.000 ljudi je vraćeno u zemlje koje nisu članice EU. Uloga naše agencije je u protekloj godini dana izmenjena, naši resursi su pojačani i u segmentu koji se tiču povratka. Od prošle godine smo tri puta povećali broj letova za vraćanje ekonomskih migranata. Otvorili smo neke nove destinacije kao što su Pakistan i Avganistan, dakle zemlje sa kojima EU ima potpisan sporazum o repatrijaciji. Fronteks samo pomaže u repatrijaciji, ali je ipak odluka svake pojedinačne zemlje članice koga će da vrati.