Pens: SAD podržavaju Srbiju u pridruživanju EU

„Potpredsednik Pens takođe je najavio da će SAD priložiti dodatnih 10 miliona dolara Regionalnom stambenom programu, međunarodno finansiranoj zajedničkoj inicijativi Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, koja obezbeđuje smeštaj raseljenima tokom konflikta u bivšoj Jugoslaviji devedesetih”, zaključuje se, prema Tanjugu, u saopštenju potpredsednika Majka Pensa.

Potpredsednik SAD doputovaće, inače, 2. avgusta u Crnu Goru, gde će se sastati sa visokim predstavnicima zemalja članica i posmatrača u Jadranskoj povelji, čiji je predsedavajući ove godine Makedonija.  Kako je ranije saopštila makedonska vlada, Makedonija će, zajedno sa Crnom Gorom, biti domaćin tog, kako se ističe, značajnog skupa koji će biti održan u Podgorici. Jadranska povelja je osnovana 2003. pod pokroviteljstvom SAD sa ciljem da koordinira aktivnosti podrške zemljama aspirantima za članstvo u NATO.

Njene članice bile su od početka Albanija, Makedonija i Hrvatska, 2008. priključile su se Crna Gora i BiH, dok su Srbija i Slovenija prihvatile status posmatrača. U jučerašnjim izjavama pojedinih posmatrača povodom posete predsednika Vučića SAD ističe se da je nova američka administracija prihvatila ponuđenu ruku saradnje sa Srbijom i da je za našu zemlju značajno da izgradi dobre odnose sa SAD. Bivši diplomata Vladislav Jovanović ocenio je da je poseta predsednika Vučića bila sadržajna i da predstavlja „korak napred u uspostavljanju dobrih političkih odnosa dve zemlje”. Ona je, kako kaže, uspela tim pre što je Pens prihvatio Vučićev poziv za uzvratnu posetu Srbiji.

Jovanović, ipak, naglašava da nam finese i detalji razgovara Vučića s predstavnicima nove američke administracije nisu poznati i neće biti možda još izvesno vreme. „Izgleda da je nova američka administracija prihvatila ponuđenu ruku”, rekao je Jovanović. Srbija je, kaže on, izrasla kao vojno neutralna zemlja, sa politički uravnoteženim stavovima, u jednu ozbiljnu malu zemlju, sa kojom su mnoge veće zemlje zainteresovane da imaju što bolje odnose.

Jovanović, međutim, procenjuje da su pitanja navodnog uticaja Rusije u Srbiji, kao i Kosova, i dalje otvorena: „Tu nema mogućnosti za zajednički stav. Sigurno da Amerikanci nisu odustali od svoje antisrpske politike u pogledu Kosova i sigurno je da su zadržali tvrd stav i u pogledu naših odnosa sa Rusijom, iako to nije rečeno, ali se, osnovano, može pretpostaviti”, kaže on i dodaje da je Zapadu vrlo bitno naše kretanje ka EU, jer smatraju da će kroz taj proces da umanje uticaj Rusije kod nas. „U trenutku kad bismo ušli u EU, morali bismo da se usaglašavamo sa njihovom spoljnom i bezbednosnom politikom, a to je sigurno nešto što bi moralo da bude na uštrb naših odnosa sa Rusijom”, naveo je Jovanović.

Direktor Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ističe da je za Srbiju značajno da izgradi dobre odnose sa SAD imajući u vidu uticaj te zemlje na politička dešavanja u regionu. „Taj uticaj su nedavno i dokazali razrešenjem krize u Makedoniji. Kada govorimo o normalizaciji odnosa sa Prištinom moramo imati u vidu da SAD može uticati na sve aktere u procesu pregovora”, rekla je Joksimovićeva.

Predsednik Srbije je, prema njenim rečima, imao priliku da predstavi svoju platformu i poziciju u odnosu na budućnost, ali i da nova administracija SAD predstavi svoje ideje za zapadni Balkan, da li će to biti politika kontinuiteta. Nova administracija SAD, kako je objasnila, dominantno je zaokupljena različitim svetskim krizama, zaokupljena Rusijom. Bez obzira na to, Joksimovićeva ocenjuje da pitanje na čijoj je strani Srbija nije bilo na dnevnom redu, jer saradnja Srbije sa SAD upravo najviše napreduje u onom delu koji se odnosi na vojnu saradnju. „Tome u prilog ide činjenica da je prvi susret koji je imao Vučić bio sa predstavnicima garde Ohaja. Sve druge teme koje se odnose na odnos Srbije i SAD na mnogo nižem su nivou rasta”, zaključila je Joksimovićeva.