Čerčil prikrivao Hitlerov plan da Edvarda Osmog vrati na britanski tron

Čerčil je, štaviše, u zabašurivanju zaplenjenih nacističkih dokumenata koji otkrivaju ove planove i glasna razmišljanja kralja koji je abdicirao tražio pomoć od američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera. 

Nameru nacista da se udvaraju vojvodi od Vindzora – što je kralj postao nakon što je 1936. godine abdicirao da bi se oženio Volis Simpson – potvrđuju istorijski dokumenti s kojih je juče skinuta oznaka tajnosti. Fajlove u kojima se nalaze ovi telegrami kao i Čerčilov memorandum iz 1953. godine otpečatio je britanski Nacionalni arhiv.

„Blumberg” ovim povodom piše da je arhiv objavio tajna dokumenta Vlade Velike Britanije koja su bila skrivena u tajnom vladinom podrumu i označena kao „suviše teška i osetljiva”, zbog čega nisu završila u redovnoj registraciji. List piše da do juče strogo čuvani fajlovi otkrivaju da je abdicirani kralj razmatrao želju o primirju sa Adolfom Hitlerom. Njegovo nezadovoljstvo tadašnjom britanskom vladom i kako navodi „Miror”, pogotovu kraljem, njegovim bratom Džordžom Šestim.

List piše da je telegram iz Lisabona izvestio Berlin da je vojvoda, koji je inače te 1940. godine boravio u Portugaliji, uveren da bi, da je ostao na prestolu, rat bio izbegnut. Nacisti su saznali i da vojvoda govori o sebi kao o „čvrstom pristalici miroljubivog kompromisa sa Nemačkom”, koji smatra da će „nastavak teškog bombardovanja učiniti Englesku spremnom na mir”.

Tajni dosijei objavljeni u Londonu dalje otkrivaju da je Čerčil u memorandumu skrivenom decenijama pod oznakom „strogo poverljivo” naveo postojanje nemačkih telegrama i izveštaja o komentarima vojvode od Vindzora.

Naime, kralj Edvard je abdicirao i skućio se u Francuskoj sa svojom izabranicom, zbog koje je morao da se odrekne trona, a odatle su se po izbijanju rata preselili u Španiju. Vlada u Madridu, formalno neutralna, tražila je od Berlina da ih uputi kako da ubuduće postupaju prema ovom paru.

„Blumberg” piše da je nemački ministar spoljnih poslova Joahim fon Ribentrop odlučio da oni ostanu u Španiji uz, naravno, konstantan nadzor. Više nije tajna ni da je ministar Trećeg rajha kasnije obavešten da vojvoda snažno govori protiv Čerčila i rata. Ali, dok je Ribentrop razmišljao šta mu je činiti, vojvoda je sa Volis Simpson otišao u Portugaliju, odakle su nacistima stizali telegrami slične sadržine. Nemci su tada, piše u objavljenim telegramima, bili spremni da vojvodi ispune bilo koju želju, uključujući i „povratak na presto”.

Tako je rođena operacija „Vili”. Naime, kako prenosi „Blumberg”, Čerčil je, svestan da vojvoda može pasti u ruke nacistima, odlučio da mu dodeli službovanje na Bahamima. Ali, bivši kralj nije želeo da napusti Evropu, a Ribentrop je pokrenuo operaciju njegovog vraćanja u Španiju, ako ustreba, uz organizovanu otmicu. Otpečaćena dokumentacija pronađena je po rušenju Hitlerovog režima i 1945. godine prosleđena britanskoj vladi. Čerčil je svojim naslednicima izrazio nadu da će fajlovi biti uništeni, ali je povratkom na vlast 1951. godine bio užasnut saznanjem da mu želje nisu ispunjene. Mikrofilmovi fajlova dospeli su u Ameriku i našli put do jednog broja istoričara, zbog čega je, piše „Miror”, Čerčil 1953. pisao američkom predsedniku Dvajtu Ajzenhaueru. Ako je verovati saznanjima ovog ostrvskog tabloida, bio je zabrinut da bi ako dospeju u javnost, telegrami mogli „ostaviti utisak da je vojvoda u bliskom kontaktu sa nemačkim agentima, kao i da je bio podložan nelojalnim sugestijama”. Premijer ga je tom prilikom, pozivajući se na predsednikov osećaj „pravde i viteštva”, pozvao da zaustavi objavljivanje na još makar deset ili 20 godina. Ipak, telegrami su prvi put svetlo dana ugledali 1957, kada je objavljena saveznička publikacija zaplenjenih nemačkih diplomatskih arhiva. Vojvoda od Vindzora tada je rekao da je reč o „potpunim izmišljotinama”, koje su ipak juče ugledale svetlo dana.