Krave i konji pasu čajeve

Posmatračima sa strane koji vide Mladenovu stoku rasutu po nepreglednim vlažnim livadama Obedske bare i po kupinskim šumama, prizor može da liči više na bajku nego na deo ozbiljne poslovne priče. Goveda i konji šetaju kud hoće, zanoće tamo gde ih mrak zatekne, piju vodu sa jezerceta kad ožedne, a kada tele odluta daleko, majka ga doziva i ono poslušno dolazi. Tu na livadi krave vode ljubav sa bikovima i nikad nisu čule za veštačku oplodnju, a telad sisaju dok im ne dosadi, obično oko 10 meseci. Krave produkuju mleko isključivo za svoju telad, niko ih ne maltretira mužom jer priroda je tako predvidela – da sisari proizvode mleko za svoju mladunčad, a ne za odrasle jedinke drugih sisara, pa makar ti drugi bili – ljudi. Više od 80 goveda – krava, priplodnih bikova i teladi – slobodno šeta i raste. Tu je dospelo i 12 konja, sasvim slučajno – Mladenova ćerka je tražila od tate da joj nabavi konja, on joj je ispunio želju, onda su i drugi poželeli, i tako...

U ovoj zajednici vlada savršena inkluzija: među snažnim konjima tu je i jedna onemoćala kobila sa malim ždrebetom, mršava i jedva pokretna – u štali je bila osuđena na smrt, na livadi je dobila šansu da preživi, i preživeće, siguran je Mladen. Niko nikoga ovde ne ugrožava i zato su konji slobodni da zavire u Mladenovo terensko vozilo, ne plaše se nikoga, a snažni bikovi se maze kao bebe.

Tamo gde krave i konji pasu, livade su pokrivene majčinom dušicom i još mnogim lekovitim travama. Kompletna idila, nema spora. Ali, kakve sve to veze ima sa poslom, i može li se od toga živeti? Može, tvrdi Mladen. Poslovni deo priče izgleda ovako:

– Zavod za zaštitu prirode održava 220 hektara vlažnih livada i svake godine plaća „Vojvodinašumama” da tarupira 70 do 80 hektara. Udruženje za organsku proizvodnju i očuvanje prirode iz Kupinova ponudilo je zavodu da pusti goveda i konje u slobodnu pašu, jer će stoka najbolje da održava prirodnu ravnotežu na livadama, neće biti potrebno da se seče šipražje i neće više biti šanse da se tu stvori džungla koju treba raščišćavati. S druge strane, ovo je najstarije zaštićeno prirodno dobro u Evropi, ovde hemija nikad nije ušla, tako da će ljudi koji kupe meso od mojih junadi dobiti organski proizvod bez trunčice lekova, i drugih zagađenja. Moja goveda se ne vakcinišu i ne piju antibiotike jer nema potrebe – na suncu su, stalno imaju dovoljno čistog vazduha, zdrava su, žive srećnim životom, a to sve je važno za one koji jednoga dana budu jeli meso od takvih životinja. Planiram da u novembru isporučim prvu junad potrošačima, već imam narudžbine od mojih drugara iz Beograda. Kupci su porodični ljudi koji znaju koliko je važno zdravo meso. Oni su spremni da ga plate mnogo više nego što bi platili sumnjivo argentinsko ili već neko drugo uvozno odmrznuto-zamrznuto meso puno ko zna čega sve – priča nam Mladen Marijan .

I ranije su Mladen i Jelena držali goveda na slobodnoj ispaši, na rečnom savskom ostrvu, ali otkad su povećali broj grla, bilo je neophodno da prošire prostor na kome će ih uzgajati. Opredelili su se za hereford rasu, jer je reč o snažnim, otpornim govedima namenjenim za tov. Ta goveda mogu da podnesu izuzetno niske i veoma visoke temperature, što su dokazali životom na otvorenom prošle zime i ovoga leta. I još da se zna: tokom zime goveda se hrane ječmom sa Mladenovih njiva, i senom od čiste nezagađene trave, a čim travka izviri ispod snega, kreće ispaša. Naravno, pored Mladenovih goveda tu je još dvadesetak grla ostalih članova udruženja, a mesta ima za još mnogo više goveda i konja. Slobodne krave i konji divan su prizor i za turiste koji obilaze Obedsku baru, čineći tako kompletnim doživljaj zaštićene prirode.