Da li će cela Evropa kupovati proizvode istog kvaliteta

Premijer Slovačke Robert Fico, međutim, sada je prvi put zapretio embargom zbog konkretnog istraživanja u susednoj Češkoj. Tamo je, naime, na zahtev Ministarstva poljoprivrede, testiran 21 proizvod u varijantima za tržišta Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske, čime se pokazalo da su na istoku Evrope samo tri bila istog kvaliteta kao za zapadna tržišta.

Rezultate istraživanja je predstavio češki ministar poljoprivrede Marjan Jurečka i to na ministarskom zasedanju u Briselu, a pred zapadnim kolegama se ogorčeno razmahivao s dve kutije prerađene zamrznute ribe za prženje („fiš fingers”) za nemačko i češko tržište – proizvodima koji su na testu najgore prošli.

Riblje štapiće je „proverio” i Fico i pokazao da su ovi proizvodi istog naziva i internacionalnog proizvođača u istom pakovanju za austrijsko tržište imali 300 grama, a za slovačko 280 grama, da je austrijski kupac dobio 65 odsto mesa, a slovački svega 58 odsto, i sve ipak za istu cenu od 2,99 evra.

–To prerasta u veliki međunarodni skandal, istu atmosferu osećam u susednim zemljama. Ne mogu da prihvatim da od Slovaka prave neke građane nižeg reda – rekao je Fico.

Slovački premijer je najavio da će se nastojanja da Poljaci, Česi, Slovaci i Mađari za isti novac dobiju podjednako kvalitetne proizvode kao Nemci i da prestanu da budu „kanta za đubre Zapada” i nadnacionalnih kompanija naći na dnevnom redu susreta premijera Višegradske četvorke u Budimpešti.

Slovačka je, da podsetimo, u poslednjih šest meseci više puta oštro istupila protiv očigledne diskriminacije potrošača i upornog odbijanja multinacionalnih kompanija da prestanu da dele evropske kupce na zapadni i istočni blok, prodajući ovim drugim proizvode drastično lošijeg kvaliteta.

Kako je ranije izjavio slovački premijer, neprihvatljivo je da velike svetske kompanije izvoze na teritorije novih postkomunističkih zemalja proizvode goreg kvaliteta nego što su oni koje, pod potpuno istim nazivom i u istom pakovanju, prodaju u radnjama na zapadu Evrope.

Nekoliko različitih istraživanja u Češkoj i Slovačkoj poslednjih godina ukazuju da je ovaj problem sve ozbiljniji. Međutim, multinacionalne kompanije koje su se našle na udaru optužbi uporno odbijaju da priznaju da na istok izvoze bofl, pravdajući se da je razlika u sastavu hrane, kućne hemije, garderobe i tehnike zapravo posledica „različitih ukusa i navika potrošača”.

Slovačka uprava za veterinu i hranu objavila je nedavno uporedno istraživanje 22 proizvoda kupljena u Slovačkoj i Austriji. Otkrili su ono što je donekle bilo i očekivano, da je polovina proizvoda iz Austrije bila neuporedivo boljeg kvaliteta.

Kako je „Politika” već pisala, zaključak je da trgovinski lanci i multinacionalne kompanije „novim Evropljanima” prodaju proizvode sa manjim udelom mesa, ali sa više masti i veštačkih zaslađivača, a često po istim ili višim cenama, iako je kupovna moć ovih članica manja nego na Zapadu.

Priča o različitom kvalitetu proizvoda u državama bivše Jugoslavije postavlja se već godinama, ali Evropa nije imala sluha za to. Sve dok hrvatsko potrošačko udruženje „Potrošač” nije tužilo „Proktor i Gembl” i dobilo ga na sudu dokazavši da prašak za veš „arijel” nije istog kvaliteta na njihovom i tržištima zapadne Evrope. Prošle godine, hrvatska predstavnica u Evropskom parlamentu Biljana Borzan najavila je da će ova država sprovesti novo uporedno istraživanje proizvoda za koje se sumnja da su različite recepture.

Na listi su se našli kozmetički proizvodi, sredstva za čišćenje, poput zubnih pasti i deterdženata za pranje veša, ali i pojedini prehrambeni proizvodi, poput voćnih jogurta kompanije „Danone”, „Unileverov” margarin „rama”, „kinder jaje”, umaci kompanije „Barila”, „jakobs” kafa, „pepsi-kola” i „sprajt”. Isti ti proizvodi ranije su analizirani i u Češkoj, a njihova studija je pokazala, recimo, da je „sprajt” u Nemačkoj zaslađen samo šećerom, a u isti proizvod u Češkoj dodaju se i fruktozni i glukozni sirup. Prehrambena industrija na isti način odgovara na pritužbe potrošača. Pravdaju se da recepture prilagođavaju specifičnim zahtevima lokalnog tržišta. To je bio i odgovor kompanije „Nestle” na istraživanje u Češkoj, koje je pokazalo da njihov „nesti” sa ukusom limuna ima više dodatih šećera i oko 40 odsto manje ekstrakata čaja, nego nemačka verzija. „Koka-kola” je slično objasnila i zaslađeni „sprajt”.