Vajfert umesto sekretara SKOJ-a

„Mi nosimo naziv Ekonomsko-trgovinska škola, dok su potrebe tržišta rada izazvale nestajanje nekih smerova i „teraju” nas na reorganizaciju i uvođenje novih, jer sada imamo samo jednu grupu od 15 trgovaca, pa taj deo naziva postaje višak. Drugo, mislimo da bi bilo lepo i da je Đorđe Vajfert zaslužio da bar jedna škola u Srbiji i to ona koja se bavi ekonomijom u njegovom rodnom Pančevu ponese ime ovog velikog ekonomiste, industrijalca, dobrotvora, koji je u ovom gradu završio i osnovnu i srednju školu”, priča za „Politiku” Milan Paraušić, direktor Ekonomsko-trgovinske škole „Paja Marganović”.

Uvek kada se dešavaju ovakva pomeranja, da se nešto dopisuje, briše i vraća, pa i dokazuje novim imenima, javnost se uzburka, a u ovom slučaju i u kolektivu Pajine škole ima različitih mišljenja, pa i podela. Dok su oni koji su završili ovu školu za status kvo, deo nastavnog kadra je stao na stranu novog predloga. U opticaju su različiti argumenti, a krunski je da mladi skojevac Marganović nema ama baš nikakve sa Pančevom, a još manje sa ekonomijom.

Takođe, slučaj je hteo da se baš prekoputa ove škole nalazi zadužbina bračnog para Vajfert, crkva-kapela Svete Ane, koju sve češće obilaze turisti u okviru „Vajfert rute”, u organizaciji ovdašnje Turističke organizacije. U školi kažu da bi i na taj način skrenuli pažnju na sebe, a da su na rađanje ideje o promeni imena delom uticale i redovne posete pančevačkih mladih ekonomista Narodnoj banci Srbije i sve češće pominjanje imena „Vajfert” kao prvog guvernera, znamenitog ekonomiste, koji je zaslužan za industrijalizaciju Srbije.

Interesantno je da ovo nije prvi put da ova škola u potrazi za novim identitetom menja ime. Naime, do 1976. godine u svom nazivu imala je ime jednog drugog revolucionara i istaknutog političkog radnika bivše Jugoslavije, Moše Pijade. To ovdašnje stručnjake istorijske struke neizbežno podseća na sve češći manir i već uobičajenu, a dodaju i ružnu, praksu menjanja naziva, kako škola i ulica, tako i drugih institucija, a sve u skladu sa političkim ili istorijskim trenutkom. Međutim, umesto buđenja građanske svesti, što je svrha tog trenda, efekat je, dodaju, potiranje dela istorije, koja danas mnogim đacima i mladima uopšte znači malo, ili gotovo ništa. Nešto što se na prvi pogled može videti jeste da su na meti za odstrel revolucionari, jer prosto više nisu politički upotrebljivi i tako je u zaborav poslat dragocen i značajan deo naše istorije.

U pančevačkoj školi naglašavaju da ovde nema mesta politici i prekrajanju istorije, da se ona poštuje i da im „ne pada na pamet da uklanjaju bistu mladog skojevca iz dvorišta škole”, a na kraju, ako bude takvog većinskog stava, ne isključuju ni mogućnost da školi ostane staro ime, ali…

„Naziv škole se mora menjati i već godina dana se o tome razmišlja, a prostora ima i za druge predloge. Predstoji nam formiranje liste imena i s jeseni ćemo polako u proceduru. Treba znati da po zakonu u toku školske godine ne možemo da menjamo ime i da predlozi moraju najpre na nastavničko veće, pa ako se ono pozitivno odredi, idu pred školski odbor na verifikaciju. Onda se mora kompletirati dokumentacija i obrazloženje i najbrži mogući put kojim bi se došlo do novog naziva završiće se tek naredne školske godine”, dodaje direktor Paraušić.

Ko je bio Pavle Paja Marganović

Pavle Paja Marganović je bio obućarski radnik, jugoslovenski komunista i jedan od sedmorice sekretara SKOJ-a. Rođen 1904. godine u selu Deliblatu, kod Kovina, kao 25-godišnji mladić stradao je u prvih nekoliko meseci oružanog otpora KPJ januarskoj diktaturi, proglašenoj 1929. godine.

U radničkom pokretu je aktivan od 1918, skojevac postaje 1920, a član KPJ naredne godine. Bio je i sekretar Centralne uprave radnika Jugoslavije i školovao se na Sverdlovskom univerzitetu u Moskvi. Na Četvrtom kongresu KPJ u Drezdenu, novembra 1928. godine, izabran je za člana Centralnog komiteta KPJ i postao sekretar CK SKOJ-a. Proganjan, posle više hapšenja i zverskih mučenja, ubijen je 30. jula 1929. godine u zagrebačkoj policiji. Sahranjen je u grobnici narodnih heroja na groblju Mirogoj.