Za Srbiju u EU 49 odsto građana
Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem: „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 49 odsto građana Srbije glasalo bi za, 27 odsto bilo bi protiv, 13 procenata ne bi glasalo, a 11 odsto ne zna kako bi postupilo, pokazalo je istraživanje „Evropska orijentacija građana Srbije”, koje je u junu sprovelo Ministarstvo za evropske integracije. Sudeći prema ovom nalazu, podrška članstvu u EU blago je porasla u odnosu na decembar prošle godine (tada je iznosila 47 procenata), a još više u odnosu na prošlogodišnji jun (kada je bila na jednoj od najnižih tačaka – samo 41 odsto).
Anketa u kojoj su učestvovala 1.064 ispitanika starija od 18 godina, sprovedena prema standardu Evrobarometra, pokazala je i veoma visoku podršku reformama, a što se očitovalo i u ranijim istraživanjima javnog mnjenja.
Od ukupnog broja ispitanih, 66 odsto smatra da bi reforme, neophodne za ulazak naše zemlje u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije. Kada je reč o najvažnijim reformama koje utiču na svakodnevni život građana, 16 odsto građana je navelo da je bi ona trebalo da se sprovede u zdravstvenom sistemu, 15 odsto izdvaja borbu protiv korupcije i pravosuđe, a 11 procenata se zalaže reformu poljoprivrede i obrazovnog sistema. Sledeće po važnosti su reforma zaštite potrošača koju je istaklo devet odsto građana, zatim reforma zaštite životne sredine i bolja zaštita ljudskih prava, na kojima insistira sedam odsto ispitanika.
Prema ovom ispitivanju javnog mnjenja, najveći procenat građana, njih 59 odsto, misli da bi probleme u odnosima Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to EU traži od nas. Na osnovu toga može da se zaključi kako više od polovine ispitanika podržava opredeljenost vlade Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se dijalogom dođe do održivih rešenja.
Prilikom komentarisanja prednosti članstva u EU, najveći procenat ispitanih, njih 17 odsto, naveo je više mogućnosti za zapošljavanje, 16 odsto je istaklo da je to put ka boljoj budućnosti mladih ljudi. Mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU navelo je 14 odsto ispitanika, a 12 procenata kao priliku da se uredi stanje u Srbiji. Na pitanje šta u najvećoj meri usporava, odnosno otežava ulazak naše zemlje u EU, najviše anketiranih, tačnije 25 odsto, odgovorilo je da je to politika stalnog uslovljavanja i ucena koju EU primenjuje prema Srbiji. Osamnaest procenata veruje da je to nesposobnost domaćeg rukovodstva, 17 odsto mentalitet naših ljudi, 14 da su krive objektivne prepreke, a po 11 odsto sadašnja situacija unutar same EU i neispunjavanje međunarodnih obaveza. Četiri odsto prema tome nije imalo stav ili je reklo da ne zna, a manje od jednog procenta ispitanih krivicu vidi u nedostatku želje nekih naših političara i stranaka da se ne ide ka EU.
Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. i u ovom istraživanju pokazalo je da građani imaju pogrešnu predstavu o donacijama koje stižu u našu zemlju. Da je EU u poslednjih 16 godina najveći donator prepoznalo je 23 odsto ispitanika, 22 procenta misli da je reč o Rusiji, za Kinu se izjasnio 21 procenat građana, dok je na četvrtom mestu Japan sa 11 procenata. Zvanični podaci govore da u periodu od 2000. do 2015 EU i njene države članice, sa oko 2,7 milijardi evra doniranih sredstava (59,4 odsto), predstavljaju, kako se navodi u saopštenju Ministarstva za evropske integracije, najveće donatore, čime su znatno doprineli razvoju Srbije.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
