Atentat na „Politiku”

Nisam novinar po vokaciji, ali verujem da je sve onako kako je opisano u tekstu gospodina Gorana Kozića, „Pederusi, mičite svoje odvratne pipke što dalje od 'Politike'“, od ponedeljka 24. jula. U svemu potvrđujući opravdanost insinuacija iz tog teksta, usmerenih na tačno određene osobe, posle toga može se još ponešto dodati i sa pravnog aspekta.

Nesumnjivo je, dakle, da takve kriminalne radnje kojima je istovremeno učinjeno više krivičnih dela, mogu da poteknu samo od lica koja imaju neki jak razlog da naškode uredništvu „Politike”. Svi oni koji su odstranjeni iz „Politike” imaju svoje razloge za prljavu osvetu. Ta, ili to lice jeste stoprocentni organizator celog neviđenog kriminalnog čina s podmetanjem lažnih autora. Takva pogubna avantura umišljenog kvazieksperta (koji je daleko od prave „Politike”) mora biti do kraja istražena i potom procesuirana. Takve osobe i takvi novinari koji su organizatori najvećeg podlog podmetanja zaslužuju za početak makar nanogvicu. Da budu praćeni u svakom trenutku, jer bez toga nemaju kompas pošto su oduvek štetočinski nastrojeni. Takvi „miševi” moraju se pronaći i treba im zabraniti svaku vrstu delatnosti jer su veoma opasni za okolinu. Takva drskost nije odavno viđena na ovim prostorima. Taj „suhi” pederus jeste glavni izvođač radova. On (ona) je bio(la) neko i nešto i samo je njoj (njemu) u interesu da se nanese najveći bol uredništvu i samom brendu „Politika”. Sve je to jako morbidno. Ti samozvani „blagorodni pederusi” izvršili su kompletnu organizaciju pisanja tekstova i ni pojma nisu imali da će se sami otkriti. Nisu svesni da ih svi mi, pa čak i oni koji nisu novinari, veoma dobro vidimo sa velike distance kako se grohotno smeju. Mi moramo poslednji da se smejemo. Zločinac se uvek vraća na mesto zločina (osuli su paljbu iz svih oruđa na urednike). Kako je pakosno i jadno napraviti nešto pa sve to imputirati nekom drugom i za to ga žestoko optuživati.

Posebnu zabrinutost predstavlja činjenica da se u osudama „Politike” podmeću čitava novinarska udruženja. Da li je moguće da ta udruženja ne mogu da pretpostave šta je to, čije je to delo, kakva je to igra i ko je sve to osmislio? Ako stvarno nisu znali čije je to delo zašto su bez dokaza osudili urednike „Politike”. Da li su ta inkriminisana lica svesna koliku štetu prave brendu „Politika”, koliko su omalovažili sve čitaoce tog lista, a ponajviše sadašnje uredništvo? Zbog proizvođenja kleveta kroz zloupotrebu interneta i obmanjivanja celokupne čitalačke publike takvi organizatori moraju biti pronađeni po svaku cenu. Konkretni izvršioci moraju otkriti svoje nesumnjive nalogodavce koje mi već i sada dobro poznajemo. Pošto je gospodin Goran Kozić pisao o dokazanim opskurnim i kontradiktornim navikama pojedinih delatnika novinarskog esnafa koji su sopstvenim interesom involvirani u sve ovo, onda nije čudno što su takve osobe počinile takve nepodopštine. Takvi pederusi su spremni na sve pošto njihova zloba nema granica. Takav način života pravi od njih spodobe spremne samo za prevare i laži.

Svojom aktivnošću oni su doveli u zabludu uredništvo „Politike” i sve dobronamerne čitaoce toga lista. Jednom rečju, imali su za sada dva atentata kojima su pokušali da obore na kolena celu „Politiku”. U prvi mah neko je i pomislio da se radilo o nespretnosti urednika, međutim, kada se malo više zagrebe u ceo slučaj uviđa se perfidnost njihove delatnosti koja je, kao i svaki talog, odmah isplivala na površinu, a koja mora dobiti svoj epilog makar s nanogvicama.

Dipl. pravnik