Otkud Nemice među džihadistima u Mosulu

Prema pisanju berlinskog dnevnika „Velt”, osim šestogodišnje Linde Venzel, koja je iz grada Pulznica nadomak Drezdena, među uhapšenima je žena rođena u Čečeniji Fatima M., koja je živela u nemačkom gradu Detmoldu, kao i rođena Marokanka i njena punoletna kćerka, koje su živele u Manhajmu. Sve četiri imaju nemačko državljanstvo, a zasad nije poznato da li će iz zatvora u Bagdadu biti izručene Nemačkoj.

Lindina sudbina je, međutim, privukla pažnju medija, budući da su ceo svet obišle fotografije na kojoj se ona vidi razbarušena dok oko nje poziraju irački vojnici. Osim toga, reporter, koji sarađuje sa istraživačkim timom minhenskog dnevnika „Zidojče cajtung” i dva regionalna javna servisa NDR i VDR, dobio je odobrenje iračkog sudije da intervjuiše pritvorenu devojku, koja je želi da se vrati u Nemačku i obećava da će sarađivati s vlastima.

„Samo želim da odem odavde”, rekla je ona, vidno iscrpljena sedeći na metalnoj stolici u zatvorskoj bolnici. „Želim da odem od rata, od ovolikog oružja, od buke. Želim da odem kući i budem s mojom porodicom.”

Kada je je pronašla iračka jedinica „Zlatne brigade”, mislili su da zbog njene bele puti i plave kose da je pripadnica Jazida, ali ona im je otkrila da je Nemica.

Kako je Linda dospela do Mosula javnosti su otkrili irački i nemački izvori u bezbednosnim službama i tužilaštvu, navodeći da je ona Nemačku napustila prošlog leta jer se, veruju oni, zaljubila u Arapina, kojeg je upoznala preko interneta i koji ju je ubedio da mu se pridruži u Siriji.

Nemački mediji prenose da njeni školski drugovi kažu da je pre bekstva iz Nemačke učila arapski jezik i počela da nosi Kuran u školu, govoreći da je nesrećna kod kuće. Pre nego što je pobegla, Linda je rekla majci da ide kod drugara, ali je umesto toga falsifikovala majčino pismo i ovlašćenje za podizanje novca kako bi mogla da podigne novac iz banke i kupi kartu za Istanbul.

Iako su nemačke obaveštajne službe primetile njene kontakte sa pripadnikom ID, pa je stavljena na listu potencijalnih terorista, ona je uspela da napusti Nemačku i otputuje u Tursku, gde su je džihadisti pod lažnim imenom prokrijumčarili do teritorija Iraka koje su bile pod kontrolom ID.

Za razliku od Linde, znatno manje pažnje medija privukla je Fatima M. koja je rođena u Čečeniji, odakle je sa 15 godina pobegla u Austriju, gde se udala za jednog nemačkog državljanina, pri čemu je posle dobila i nemačko državljanstvo. Ona sada leži teško ranjena u zatvorskoj bolnici u Bagdadzu, a pridružila se ID zajedno sa svoje dvoje dece. Posle bombardovanja međunarodne vojne koalicije, predvođene SAD, njena deca se vode kao nestala, a njen muž Mogamed A. je pre sedam meseci poginuo kao borac samoproklamovanog kalifata.

Iako su u bolnici, njena i sudbina ostalih žena i njihove dece, koji su bili deo ID, nije sigurna. Budući da su širom Iraka poginule na hiljade ljudi u napadima upravo žena, koje su bile bombaši samoubice, netrpeljivost prema nekadašnjim pripadnicima ove džihadističke grupe je otvorena.

„Prvo nas ubijaju, a sada mi kupujemo njihovoj deci pampers pelene i mleko za bebe”, revolvirano kaže jedan od vojnika u bolnici, a prenosi reporter nemačkih medija.

U pokušaju da rastumače zašto nemačke devojke odlaze u džihad, nemački mediji kontaktirali su sa sociolozima i antropolozima koji ističu da ID u vrbovanju žena i devojaka imaju posebnu kampanju u kojoj se predstavljaju kao zaštitnici ljubavi. U razgovoru za Dojče vele, profesorka Univerziteta u Frankfurtu Suzane Šreter ističe da ID koristi blogove na kojima se predstavljaju ljubavne priče devojaka koje stižu u kalifat i herojskih božjih ratnika, dok su „posebno uspešne video-priče u kojima se borci ID maze sa mačićima”.

Ova antrološkinja ističe da time ID poručuje da džihadista nije samo jak i hrabar već je i zaštitnik pun ljubavi i nežnosti. Prema njenim rečima, Linda je tipični primer njihove ciljne grupe, za koju je ljupki i romantični sadržaj na društvenim mrežama i napravljen, što je „u kontrastu sa okrutnim video-sadržajima kojima se regrutuju mladi muškarci”.