Kad predsednik Makron pomisli da je Džejms Bond

U svojoj skoro tri meseca dugoj karijeri u Jelisejskoj palati uspeo je da privuče pažnju svetske javnosti. Zbog toga bi se moglo reći da je njegov tim zadužen za pi-ar san svakog predsednika. Ipak, dok Makron nastupa kao u akcionim filmovima, vodi se diskusija koliko mu ovakav angažman ide u prilog, a koliko utiče na pad popularnosti, koji uredno beleže agencije za sondažu javnog mnjenja.

Jedna linija analitičara kaže da je zahvaljujući fotografijama koje preplavljuju štampu i društvene mreže brzo postao planetarno poznat, toliko da o njemu svi pričaju, upoređujući ga – u zavisnosti od afiniteta – s Barakom Obamom ili Vladimirom Putinom. Ipak, u većini su oni koji mu savetuju da prestane da glumi superheroja, bar dok ne prođu najbolnije reforme i rezanje budžeta planirano na jesen.

Naime, stručna javnost veruje da bi mu se preterano eksponiranje u susret bolnim reformama moglo poput bumeranga vratiti. Analizirajući njegovu marketinšku strategiju kao dvosekli mač, „Politiko” prikazuje Makronovih sedam magičnih pi-ar momenata, (čak četiri sliče nastupima Baraka Obame) i ukršta ih s komentarima stručne javnosti i građana koji predsednika prate na društvenim mrežama.

Francuzima se tako dopala fotografija na kojoj je zabeležen predsednikov susret sa američkom pop pevačicom Rijanom, kao i to što se prethodnog dana upoznao sa Bonom, frontmenom grupe „Ju-tu”.

Ali analitičari upozoravaju da preteruje i da lako može postati groteskan.

Istraživanja javnog mnjenja beleže da je Makronu rejting pao za deset procenata što, doduše, anketni centri pripisuju uglavnom besu zbog odluke o smanjenju budžeta.  

Međutim, analitičar Žerom Forke za „Politiko” dodaje i frustraciju dela javnosti nastalu preteranim marketinškim eksponiranjem. Forke se poziva na ispitanike koji kažu da ih iritira Makronova frenetična upotreba pi-ara. 

Činjenica je da je mladi šef Jeliseja sve ambiciozniji u nastupima, komunikaciji, marketingu, toliko da ga je „Liberasion” na naslovnici predstavio nalik rimskom bogu Jupiteru. List nije usamljen u aluzijama da „jupiterizacijom” Makron samo iznova pokazuje „kraljevski stil vladavine”.  

Politički analitičari se s tim u vezi slažu da on oživljava autoritet države inkarniran u figuri predsednika koju zemlja nije videla od Šarla de Gola. Ali pitanje je da li će Francuzi reagovati kao Amerikanci dok je Obama igrajući košarku poručivao – tvoj predsednik je fit i spreman na akciju, kako da ga ne voliš.

Naime, „Politiko” ističe da ipak više od polovine glasača, oko 54 odsto, i dalje misli povoljno o predsedniku. Zbog toga su analitičari sve složniji da je možda dobra ideja da ih ne iritira fotografijama na „Instagramu” – makar dok traju reforme.

Mediji ocenjuju da, dok u pilotskom odelu, poput Toma Kruza u „Top ganu” obilazi pilote na jugu zemlje, narod može steći utisak da od silnih akcionih fotografija nedostaje ona koja bi prikazala kako je Makron prezauzet rešavanjem stvarnih problema.

„Politiko” nije propustio da objavi fotografiju kojom Makronovo pojavljivanje među pilotima poredi s trenutkom kada bivši američki predsednik Džordž Buš mlađi dolazi na avionski nosač pod punom pilotskom opremom.