Sve je počelo od Tule

Tri tužne vrbe na livadi, jedna pista za avione i obična zgrada. Nekoliko spratova ispod ledine pravi podzemni grad, vazduhoplovna baza Ofut pored Omahe, Nebraska, SAD, sedište američke Strateške vazdušne komande. April daleke 1983, bio sam prvi novinar, zapravo prvi čovek iz neke „nezapadne” zemlje koji je dobio priliku da poseti najvažniju od svih komandi američkih oružanih snaga i da razgovara s komandantom, generalom sa četiri zvezdice Benijem L. Devisom.

Ofut je geografski skoro samo središte SAD, a iz te baze se komanduje američkim bombarderima s nuklearnim oružjem i interkontinentalnim raketama „minitmen-3”. Komandant vazdušne komande lično odgovara predsedniku SAD, no kao komandant može samostalno da pošalje bombardere s nuklearnim oružjem do određene udaljenosti od granica, tada SSSR-a, danas Rusije, i bez dozvole Bele kuće.

– Koliko blizu granice SSSR-a? – upitao sam oficira vazdušne komande.

Ništa nije odgovorio, samo je na svetlećoj karti pokazao na nekakav neodređeni polukrug, negde blizu Velike Britanije.

Danas, 34 godine kasnije, američki strateški bombarderi B-52 lete i do same ivice vazdušnog prostora Rusije na Baltiku i bez posebnog odobrenja Bele kuće.

Tada, te daleke 1983. godine kapetan Landsford demonstrirao mi je sistem komunikacije vazdušne komande, pozvavši istovremeno tri radarske stanice: Adak na Aleutima na Pacifiku, Tulu na Grenlandu i Rokvel na Islandu. I, na kraju, veza sa letećom vazdušnom komandom, odnosno avionom u kojem je rezervna komanda američkih strateških snaga za slučaj rata, 24 sata u vazduhu. Kada se jedan takav avion spusti, drugi je već u vazduhu.

– Erborn komand post, javi se! – pozvao je kapetan Landsford, imamo novinara iz Jugoslavije.

– Erborn komand post na vezi – govori general Harli Hjuz – dobro došli u vazdušnu Stratešku komandu...

General Hjuz leteo je tada, te 1983, prema Tuli na Grenlandu. Samo četiri godine kasnije SAD su upravo u području Tule prekršile međunarodni sporazum o antiraketnoj odbrani (ABM) iz 1972. postavljanjem nove velike radarske stanice sa faziranom rešetkom. Time su grubo prekršile član 6 sporazuma i usaglašenu izjavu „F”.

Naime, član 6 Sporazuma o antiraketnoj odbrani dozvoljava stacioniranje radarske stanice koja upozorava na napad strateških balističkih raketa samo na periferiji nacionalne teritorije sa spoljašnjom orijentacijom, dok usaglašena izjava F utvrđuje strogo određena mesta stacioniranja velikih radarskih stanica sa faziranom rešetkom. Zemljama potpisnicima sporazuma dozvoljeno je da grade takve stanice, ali samo na periferiji nacionalne teritorije. Tula na Grenlandu sigurno nije teritorija SAD.

Istina, Vašington je još tada pokušao da pravda novi radar u Tuli tvrdnjom da je reč samo o modernizaciji stare radarske stanice sistema „bimijus” sa radarima s refleksnim antenama, no 1987. je, umesto starih radarskih stanica postavljenih na određenom rastojanju jedna od druge sa refleksnim antenama, postavljen radar nove konstrukcije, sa faziranom rešetkom tipa „pejv pos”. Osim toga, nova radarska stanica oko 100 puta brže obrađuje podatke od one stanice sa kojom su mi demonstrirali radio-vezu 1983. godine u sedištu Strateške vazdušne komande u Ofutu. I domet nove radarske stanice Tula na Grenlandu jeste 5.080 kilometara, a zona otkrivanja 240 stepeni. Još tada, 1987, to je bilo jasno kršenje međunarodnog sporazuma od SAD. Nova radarska stanica Tula na Grenlandu odmah je uključena u sistem tadašnje Strateške odbrambene inicijative, ili SDI, to jest ono što je danas u Rumuniji i Poljskoj tzv. protivraketni štit.

Ubrzo posle nove radarske stanice Tula, SAD su započele i izgradnju takođe nove radarske stanice sa faziranom rešetkom tipa „pejv pos” u regionu Fajlingdejiz Mur u Velikoj Britaniji. To, uz postojeće radarske stanice istog tipa na teritoriji SAD, baze Robins, Otis, Bil i Gudfolou, kao i sa radarskom stanicom protivraketne odbrane u bazi u Grand Forksu predstavljalo je još tada osnovu protivraketne odbrane teritorije SAD.

No, radari tipa „pejv pos” na Grenlandu i u Velikoj Britaniji zabranjeni su sporazumom o ABM iz 1972. godine. SAD su upravo taj sporazum na taj način i prekršile, to jest jednostrano napustile.

Ipak, ni to nije sve, ovih dana SAD se spremaju da novu radarsku stanicu, modernizovanu verziju radara tipa „pejv pos”, postave i na jedno norveško ostrvo blizu granice sa Rusijom, a Norveška nije teritorija SAD. Radari u okviru sistema američkog „protivraketnog štita” u Rumuniji i u Poljskoj, ratni brodovi američke flote sa sistemom „edžiz” u Crnom moru i na Baltiku, gomilanje NATO snaga na granicama Rusije, ekonomski rat SAD protiv Rusije, medijska satanizacija Vladimira Putina i Rusije od strane SAD... Šta još nedostaje i kuda sve to vodi? Ovakvo rusofobsko orgijanje danas i baza Ofut daleke 1983? Ima li u američkom Kongresu odgovornih ljudi?