Vučić: Nadam se i četvrtoj fabrici Leonija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je ova investicija „Leonija” u Nišu vredna 22 miliona evra i da će upošljavanjem planiranog broja radnika u Nišu nemačka kompanija postati i najveći poslodavac u proizvodnom sektoru Srbije.

– Nemačka definitivno postaje najveći spoljnotrgovinski partner Srbije s kojom prelazimo četiri milijarde evra u trgovinskoj razmeni. Investitori iz ove zemlje zapošljavaju u Srbiji više od 35.000 ljudi i verujem da će taj broj iz dana u dan biti sve veći. Iskreno se nadam da će „Leoni” u našoj zemlji graditi u najskorije vreme još jednu fabriku. Time ćemo još jednom dokazati da je s jednom od najrazvijenijih zemalja i ekonomijom u Evropi i svetu Srbija napravila veoma bliske i stabilne odnose i da pokazuje prijateljstvo prema onima koji iz Nemačke dolaze – rekao je predsednik Vučić.

Direktor firme „Leoni–Srbija” Klemens Zaks je posle obilaska proizvodnih pogona nove fabrike uručio predsedniku Srbije Vučiću set kablova koji se proizvode u Nišu za jedan od najpoznatijih automobila u svetu – za „be-em-ve”. Kako je rekao Zaks, poklon je simboličan i pritom izrazio verovanje da će se Srbija još više razvijati i to brzinom i jačinom proizvoda kompanije „be-em-ve”, a predsednik Aleksandar Vučić je, držeći kotur kablova u rukama, rekao:

– Iskreno, nisam očekivao da će „Leoni” ovako efikasno sagraditi nove pogone i započeti proizvodnju, kao ni da će ovo što držim u rukama izaći toliko brzo iz jedne vrlo moderne i savremene fabrike – rekao je srpski predsednik.

Svečanosti početka proizvodnje u niškoj fabrici prisustvovali su i predsednik kompanije „Leoni” Ralf Maus i stalni zamenik ambasadora Nemačke u našoj zemlji Aleksander Jung, ministar privrede u Vladi Srbije Goran Knežević, gradonačelnik Niša Darko Bulatović, načelnik Nišavskog okruga Aleksandar Cvetković i brojni gosti.

Vučić: Merkelova pobeđuje 22. septembra i dolazi u Niš

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomalo je iznenadio sve prisutne u novootvorenim fabričkim pogonima nemačkog „Leonija” u Nišu, prognozirajući ishod narednih izbora u Nemačkoj:

– Uveren sam da će Angela Merkel pobediti na izborima 22. septembra u Nemačkoj... A to znači da će već 2019. godine u Niš, gde planiramo da organizujemo i održimo jedan od samita Berlinske inicijative, doći i kancelarka Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, premijer Italije Paolo Đentiloni i mnogi drugi – rekao je Vučić.

U jug Srbije uloženo skoro 15 miliona evra

Između 14 i 15 miliona evra uloženo je do sada u javne objekte, obrazovne i zdravstvene ustanove na jugu Srbije, izjavio je u Pirotu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je u tom gradu s ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem obišao Osnovnu školu „8. septembar” i Školu za osnovno i srednje obrazovanje „Mladost”, koje se rekonstruišu sredstvima Kancelarije za javna ulaganja. Posle obilaska, Vučić je naveo da je država u obnovu tih škola uložila oko 800.000 evra, odnosno 65 miliona dinara za „8. septembar” i 32 miliona dinara za „Mladost” koju, kako je rekao, „pohađa 150 učenika s posebnim potrebama”.

Predsednik Srbije je, kako prenose agencije, najavio da će država ulagati što više u rekonstrukciju škola i podsetio da je to projekat započet pre „dve, dve i po godine”, dodajući da će gotovo milion evra biti izdvojeno za obnovu škole u Dimitrovgradu.

Naglasivši dobru saradnju Kancelarije za javna ulaganja s lokalnim samoupravama širom Srbije, on je najavio i da će država pomoći uređenje trgova i fasada u Pirotu, ali i da se o državnoj pomoći tamošnjoj fabrici „Tigar”, koja je u procesu unapred pripremljenog programa restrukturiranja (UPPR), već razgovara s gradonačelnikom Pirota.

„Najvažnije je da ne idu u naplatu svojih potraživanja”, rekao je novinarima i objasnio da treba vremena da bismo napravili mogućnost i šansu da „Tigar” ozdravi, da se prođe kroz unapred pripremljen program restrukturiranja.

„Svi naši ljudi rade na tome i sve što možemo da uradimo mi ćemo uraditi. Najvažnije je da nam poverioci ne naprave problem, da ne idu u naplatu svojih potraživanja pre vremena da bismo napravili mogućnost da ’Tigar’ ozdravi i da prođe kroz UPPR”, rekao je Vučić.

On je precizirao da je UPPR jedna vrsta predstečajnog postupka koji je ujedno poslednja šansa da se izvuče preduzeće. „Ovo jeste poslednja šansa, mi se borimo da pomognemo koliko možemo”, istakao je predsednik.

Na pitanje kako pomoći pirotskom preduzeću „AHA Mura Prvi maj” u stečaju, budući da je stečajni upravnik petu prodaju proglasio neuspelom a da, prema rečima gradonačelnika Pirota Vladan Vasića, „Slobodna zona Pirot” hoće da je kupi i pet-šest investitora hoće da zakupe hale i zaposle radnike, Vučić je rekao da je reč o prodaji imovine. „To je nešto sasvim drugo od prodaje kapitala. Razgovaraćemo o tome i da vidimo šta je ideja stečajnog upravnika. Ne verujem da je imao zlu nameru. I preko prodaje imovine ponekad možete da dobijete više nego što možete da očekujete. Ako postoji bilo kakva šansa za prodaju kapitala to je uvek bolje nego prodaja imovine”, zaključio je Vučić, a prenosi Beta.

On je poručio i da kvalifikovani radnici i majstori ubuduće moraju da budu neuporedivo bolje plaćeni.

Piroćanci uručili poklone predsedniku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobio je u toku posete Pirotu poklone od dece sa specijalnim potrebama, gradonačelnika i novinarke koja kreira košulje s etno-motivima, prenosi Beta.

U Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Mladost”, Vučić je od direktorke Vesne Todorović dobio poklon koji su napravila deca sa posebnim potrebama.

„Srećan sam što su osposobljeni da stvaraju. Zahvalan sam nastavnicima koji sa njima rade”, rekao je Vučić.

Dopisnik RTS-a Silvana Tošić koja je i kreatorka modne linije s etno-motivima „Glamur”, poklonila je ispred škole predsedniku košulju s motivom „kornjače” koja se nalazi i na čuvenim pirotskim ćilimima.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić poklonio je Vučiću knjigu „Pirot kroz vekove” publiciste Tomislava G. Panajotovića i mali ćilim u znak pažnje i dobrodošlice.

Još 450 radnika u „Grameru”

Ministar privrede Goran Knežević potpisao je u Nišu ugovor o podsticajnim sredstvima s direktorom nemačke kompanije „Gramer” Pjerom Luiđijem Đionem, kojim će biti omogućeno da se u toj firmi zaposli još 450 novih radnika. Time će se, prema rečima ministra, stići do 1.700 zaposlenih u ovoj kompaniji.

„Investicija je vredna preko četiri miliona evra. Očekujemo da ćemo u nastavku naše saradnje zapošljavati još ljudi i otvarati nove pogone”, rekao je Knežević posle potpisivanja a prenosi Tanjug.

On je istakao da nijedna vlada nije toliko vremena provodila na jugu Srbije, niti je toliko ulagala u jug Srbije. „Prema podacima iz ministarstva, u poslednjih nekoliko godina ovde su investitori uložili preko 600 miliona evra i zaposlili 25.000 ljudi. Naravno da je zadatak države da napravi dobar ambijent, a na samim investitorima je da se za nas odluče”, rekao je Knežević.

On je primetio i da, ako nastavimo ovakvim tempom, ubrzo ćemo u Srbiji morati da tražimo radnike sa strane.

Direktor nemačke kompanije je primetio da je Srbija dobra zemlja za ulaganje i izrazio je nadu da će njihovo novo ulaganje biti znak i za ostale investitore. „Ugovor nam sigurno donosi posao do 2023. godine i omogućava radna mesta, imaćemo još 450 novih radnih mesta i nekoliko novih tehnologija. Veoma je značajno za nas što se to radi ove godine pošto slavimo desetogodišnjicu poslovanja u Aleksincu”, rekao je on.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež podseća da nemačka kompanija četvrti put proširuje svoje pogone, zapošljava nove ljude i donosi nove tehnologije.

„To je samo znak da je Srbija dobra za investiranje, da su nas investitori prepoznali, kao i da je ova kompanija došla u Srbiju da bi ostala i zapošljavala i sarađivala sa domaćom privredom”, istakao je Čadež.

On je izjavio i da Srbija trenutno pregovara sa stranim kompanijama o 53 projekta koji bi trebalo da obezbede 30.000 novih radnih mesta i investicije vredne 1,3 milijarde evra. „Radi se o realnim projektima, o novim radnim mestima širom Srbije”, rekao je Čadež, navodeći da na tome rade kabinet predsednika republike, Razvojna agencija Srbije (RAS) i PKS.