Opasno je ići protiv Rusije

Nekadašnji šef vojne obaveštajne službe Rusije general-pukovnik Fjodor Ivanovič Ladigin bio je ovih dana u Beogradu i pristao na kratki razgovor za „Politiku”. Inače, šefovi te službe i kada odu u penziju nerado nastupaju u medijima. Posebno ne vole da pričaju o svojoj službi...

Generale, vi i general Afanasjev ste napisali knjigu pod naslovom „Zona životnih interesa SAD”. U knjizi je objavljena karta svih zona odgovornosti američkih oružanih snaga u svetu. Rusija je po toj američkoj karti u zoni odgovornosti Evropske komande oružanih snaga SAD. Kada sam pre dve godine objavio taj podatak u „Politici” neki nisu verovali. Da li je javnost Rusije upoznata s tim da se nalazite u zoni odgovornosti Evropske komande oružanih snaga SAD?

Nisu baš svi upoznati s tim podatkom, daleko od toga da svi to znaju. Ali za nas je to posebno važno s istorijske tačke gledišta jer su naša zemlja i naš narod bili više puta napadnuti i sa zapada i sa istoka. Zapad nikako ne može da se smiri po pitanju Rusije, nikako da nas prihvate kao ravnopravnog partnera, stalno idu protiv Rusije i to je vrlo opasno i za njih same. Mi smo miroljubiv narod, možemo da živimo u prijateljskim odnosima i s istokom i sa zapadom, trpeljivi smo, možemo dugo da trpimo, ali neće se posrećiti nikome ko misli da može da nas neprekidno izlaže trpljenju.

Koliko onda Rusija može da trpi američke sankcije?

Lično mislim da ne treba žuriti s odgovorom na američke sankcije, ali trpeti do beskonačnosti svakako nije moguće. Jer, kada trpite onda druga strana postaje sve agresivnija i drskija, povećavaju joj se apetiti. No, znam da će predsednik Vladimir Putin i naša vlada doneti u pravo vreme i prave mere po tom pitanju.

Kao nekadašnji šef GU, šta mislite hoće li predsednik SAD Donald Tramp opstati u Beloj kući?

Lično me ne uzbuđuje sudbina Trampa. On je izabran od američkog naroda, dobio je velika ovlašćenja kao predsednik SAD. To je njegov posao, a kako će se ponašati u ovoj situaciji kada ima protivnike ne samo u Demokratskoj stranci nego i među svojim republikancima, da li će naći snage da se izbori, videćemo. Ako uspe, e onda svaka mu čast. Ako ne uspe, šta da se radi, biće neko drugi umesto njega u Beloj kući. Jer, američka politika ne zavisi od toga da li je predsednik demokrata ili republikanac, američka politička elita, a u tu elitu spada mnogo toga, određuje politiku SAD. Ja se samo nadam da neće više izmišljati situacije poput one u Siriji s navodnim korišćenjem hemijskog oružja od strane vojske predsednika Asada, da bi onda Amerikanci bombardovali Siriju. To su opasne izmišljotine i konstrukcije.

Generale, hoćete da kažete da je Rusiji svejedno ko je predsednik SAD?

Ne, to je moje lično mišljenje. Predsednik Rusije može imati dobar odnos sa svakim američkim predsednikom koji će komunicirati s Rusijom kao s ravnopravnim partnerom.

Da li je sadržaj vaše knjige, zapravo, neka poruka neoliberalima u Rusiji?

U određenoj meri nisam imao u vidu neoliberale u Rusiji, već ruski narod koji čini 90 odsto pravih i časnih patriota. To su rudari, radnici, seljaci, to je moja poruka da oni znaju da naš predsednik i naša vlada imaju posla s takvim inostranim partnerima.

Pa vam partneri onda uvode sankcije?

Vi dobro osećate ruski jezik. Partneri pod znakom navodnika. Napisao sam 2014. godine knjigu „SAD–Rusija, partner ili protivnik” i tu je vrlo jasno rečeno kako ruski čovek shvata političku elitu SAD.

A politička elita Rusije?

Ne bavim se unutrašnjim pitanjima Rusije.

Postoji li u Rusiji peta i šesta kolona?

To su pseudoliberalni rusofobi koji se kriju iza ruskog pasoša dok na sve načine pokazuju mržnju prema Rusiji. Ne govorim ni o petoj ni o šestoj koloni, mislim da sam rekao mnogo više.

Je li nekadašnji GRU bio jača od današnjeg GU?

Sadašnji GU, Glavna uprava, produžava uspešan rad i izvršava uspešno sve zadatke koje pred njega postavljaju državno i političko rukovodstvo zemlje. Još nisam čuo nijednu zamerku na rad GU.

Je li američki antiraketni štit u Poljskoj i u Rumuniji direktno uperen protiv Rusije?

Da, i slepcima je to sada jasno. Taj navodni štit snižava prag nuklearnog rata, a samim tim i prag konvencionalnog rata. Poljaci i Rumuni izlažu svoj narod velikoj opasnosti, jer ćemo mi u slučaju opasnosti prvo udariti po njima.

Kako to mirno prolazi u javnosti Poljske i Rumunije?

Narod o tome tamo ništa ne zna.

Nemci ćute?

Štit nije na njihovom tlu. Znate, zakon rata jeste da se prvo eliminišu protivnička sredstva u neposrednom okruženju. I to bi svi trebali da znaju...